Za rudama i mineralima u Srbiji traga 35 kompanija

Srbija je i dalje jedino nalazište na svetu novog minerala – jadarita koje, prema prvim procenama, može da pokrije najmanje 10 odsto svetskih potreba za veoma traženim litijumom i borom. U regionu smo i među najbogatijim po rezervama zlata i bakra.

"Potrebna su u svakom slučaju dodatna geološka istraživanja kako bi se u potpunosti upoznale sve geološke karakteristike tih ležišta. Najbitnije u celoj priči je zapravo ekonomija. Proizvodna cena bakra mora da bude manja od tržišne cene, prodajne cene, u protivnom biste radili eksploataciju sa negativnim ekonomskim efektima, odnosno sa gubitkom", navodi Rade Jelenković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Za raznim rudama i mineralima u našoj zemlji traga 35 kompanija, a 80 odsto je sa stranim kapitalom. Trenutno je otvoreno 120 istražnih polja, a za još 90 se čeka dozvola. Država za istraživanja nema para.

"Geološka istraživanja su skup i dugotrajan posao sa velikim rizicima. Geološka istraživanja se po pravilu ne završavaju uvek sa otvaranjem rudnika, zato što je dokazivanje rezervi jedan posao komercijalnog tipa, mora da pokaže da postoji isplativost u otvaranje rudnika", objašnjava geolog Dušan Podunavac.

Neke lokacije su već pokazale isplativost pa otvaranje rudnika pripremaju: firma "Metalfer" nedaleko od Krupnja, a preduzeće "Hram" otvoriće rudnik uglja kod Pirota. Britanski "Mineko", koji je već vlasnik dva najuspešnija rudnika u našoj zemlji, završava i pilot-postrojenje za otvaranje trećeg, kod Bosilegrada.

"Kada bude pušten rudnik u rad, to će biti prvi rudnik podzemne eksploatacije olova i cinka u poslednjih 40 godina. 'Bosil-metal' trenutno zapošljava oko 100 radnika, a kada bude u punom kapacitetu, radiće oko 300 radnika, ako ne i više", navodi Petar Radović iz kompanije "Mineko Srbija".

Za državu je strateški važno da ima što više overenih rezervi prirodnih resursa. Istraživanja su sada vremenski zakonom ograničena i investitori moraju plaćati nadoknadu za istražni prostor.