Prosečan Srbin zadužen sa dve i po zarade, Slovenac sa četiri

Slovenačka diplomatska i ekonomska elita večeras je u Beogradu na jednom mestu. Slovenci kažu da su Srbi talentovani za biznis, ali da je budućnost u privatnoj inicijativi, a manje u trci za radnim mestom u državnoj službi. U Sloveniji je obrnuto, pa to objašnjava činjenicu da 400 slovenačkih preduzeća u Srbiji zapošljava 30.000 radnika.

"Srbi su postali prvi gosti u našim banjama – 100.000 Srba prošle godine je posetilo Sloveniju i neverovatan je trend – za 18 odsto se povećao dolazak srpskih turista u Sloveniju, što je rekordno", rekao je Gasparič.

Iako je prosečan Srbin zadužen sa 936 evra ili dve i po prosečne mesečne zarade, i čini nam se da je to jako mnogo, za evropske parametre – nije tako, jer prosečan Slovenac duguje svoje četiri mesečne zarade, a prosečan Hrvat je zadužen na skoro pet plata. Zato bankari najavljuju ekspanziju kreditiranja u Srbiji, posebno za stambene pozajmice.

Prosečan Slovenac u kreditnom udelu za otplatu stambenih pozajmica u proseku odvaja 18 odsto prihoda, dok je u Evropskoj uniji taj udeo oko 37 procenata.

"Mi smo počeli sa jednom jasnom strategijom rasta, jasnom potporom lokalnom stanovništvu i sad u poslednjoj godini imamo rezultate – brzi rast aktive i u stanovništvu i u biznisu. Mi verujemo da je srpsko tržište najznačajnije pored slovenačkog, i tu ćemo intenzivno ulagati narednih godina", rekao je predsednik Izvršnog odbora Banke NLB u Sloveniji Blaž Brodnjak.

Banka NLB ne bi krenula u ekspanziju ulaganja u regionu da se nije rešila nenaplativih potraživanja koja je svela na jednocifreni nivo, ali je pre toga veliki deo duga ili refinansirala ili otpisala.