Pod kojim uslovima firma može da bude u stanu?

Širom Srbije na mnogim stambenim zgradama – table na kojima je naziv firme. Stanari tvrde da i kad prijave vlasnika stana da remeti kućni red, nadležne inspekcije kažu da stan fizičkog lica može da služi kao sedište privrednog društva.

Građani navode da stanovi služe da se u njima živi a ne da se obavljaju razne delatnosti: pregled zuba, rade laboratorijske analize, plaćaju turistički aranžmani. Ističu i da ima zgrada u kojima se tačno zna ko u njima drži firmu, a kad im inspekcija pokuca na vrata, oni kažu da u stanu žive.

U Agenciji za privredne registre preciziraju da nije u njihovoj nadležnosti da utvrde da li je sedište preduzeća u stanu. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da cveta nelegalno poslovanje.

"Kada projektujemo zgrade, tačno se zna da li su one predviđene za stanovanje ili poslovanje. Međutim, dešava se da se stanovi izdaju i u druge svrhe – za marketinške agencije, turističke agencije, zubarske ordinacije. Tu je i mogućnost da se porez zaobiđe", objašnjava profesor Eva Vaništa Lazarević sa Arhitektonskog fakulteta.

Prema Zakonu o stanovanju, na lokalnim samoupravama je da naprave registar stanova koji se koriste kao privredna društva, a inspekcije da kontrolišu da li se adresa firme poklapa sa onom na kojoj je prijavljena.

"Ovde je prostor da jedinice lokalne samouprave u svojim pravilima kućnog reda propišu određene uslove u kojima može biti i saglasnost većeg broja vlasnika posebnih delova zgrade da se u njihovoj zgradi u nekom stanu obavlja i određena privredna delatnost", navodi Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dobar primer uređenosti oblasti stanovanja je Nemačka.

"Međutim, ako se radi o oblastima koje su definisane kao oblasti pretežno za stanovanje onda u tim oblastima je dozvoljeno registrovanje delatnosti samo ako se ispunjavaju dva uslova. Prvi se odnosi na to da te delatnosti ne ometaju ostale stanovnike zgrade, a drugi uslov se odnosi na to da lice koje registruje samostalnu delatnost istovremeno i živi u tim objektima", objašnjava Kosta Jović iz Nemačko-srpske komore.

U Nemačkoj postoji zakon donet u cilju borbe protiv rada na crno. Ako inspekcija ustanovi da u stanu nije prijavljena privredna delatnost, kazne su do 50.000 evra za vlasnika stana. Za višestruko neprijavljivanje radnika kazne su do 30.000 evra, a za utaju poreza i do 10 godina zatvora.