Kako se pametno zadužiti i uložiti

Prvi kredit Jovan Stojanović je podigao pre dve godine kada je ostao bez letine. Nije se informisao, pa je, kaže, kamatu plaćao čak 13 odsto. Drugi put je više vodio računa, dobio godinu grejs perioda, kamatu od tri odsto i rok otplate tri godine.

"Poljoprivrednici nisu toliko upoznati sa tim stvarima gde ima koja kamata, kad poljoprivredniku treba malo više da se o tome radi sa seljacima. Ja sad znam, jer sam uzima kredit", rekao je Jovan Stojanović selao Kumarevo.

Kada je pre deset godina Milanka Trtović počela da proizvodi tradicionalni zlatarski sir, količine su prelazile tek nešto više od 3.000 kilograma. Sada prodaje 10 tona. Za veliku proizvodnju, potrebne su velike investicije, kaže, uglavnom se dovijala uz pomoć kredita.

"Tu je velika suma novca, počev od mehanizacije koja je bitna za pripremu hrane, pa onda od svih tih objekata koji su potrebni za stoku. Nijedan kredit nismo nijednom zaostali, uvek smo svaki kredit vratili, tako da su nam sva vrata otvorena", kaže Milanka Trtović iz selo Komarani.

Kada poljoprivrednik dođe na šalter, najvažnije je da ima registrovano gazdinstvo. Tek onda banka meri kreditnu sposobnost na osnovu zarade iz prethodne sezone. Za januar i februar pojedine banke planiraju specijalne ponude komercijalnih kredita. Ako subvencionisani budu nedostajali, oni će kažu imati spremna sredstva.

Đorđe Radulović iz Bankr "Inteza" kaže da poljoprivrednici u Srbiji kao i svuda najviše uzimaju kredite početkom godine, za repromaterijal, dok se kasnije tokom godine odlučuju i za investicije za obnavljanje mehanizacije, proširenje svojih kapaciteta.

Pre zaduživanja u Privrednoj komori upozoravaju, neophodno je planiranje bar tri koraka unapred, šta ćete i koliko da proizvedete, kome ćete da prodate.

"Najbolje je stići do nivoa prerade, kada stignemo dotle onda smo ozbiljan prerađivač. Onog trenutka kada stignemo na viši stepen prerade mi mnogo više radimo, mnogo više ulažemo, ali je dodata vrednost mnogo veća i mnogo je lakše te proizvode plasirati", rekao je Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Farmeri koji proizvode na malo, veliku šansu imaju samo ako se udruže, podsećaju upućeni. Poljoprivrednik sam može da pozajmi do pet miliona dinara, zadruga čak tri puta više.