Subvencije za srbijanski vez, ćilime i opanke

Vez vezu već 30 godina. Jelek, košulje, pantalone, suknje porodice Marajanović i danas imaju svoje kupce. Mada, mnogo manje nego pre tri decenije.

"Naši ljudi koji su u inostranstvo, oni su ti koji su željni ovog našeg posla", kaže Milana Marjanović.

"Da bi opstao zanat stvarno treba imati i ljubavi i želje i znanja i trpeti mnogo da budete takoreći i gladni da biste nešto postigli, da bi imali", kaže zanatlija Milan Marjanović.

Iako stari zanati izumiru, srbijanski vez uspeva da nastavi tradiciju.

"Moji sinovi su zaposleni ali dodatno rade i ovo da bi domirili svoj budžet. I snajke rade, a i unuka je počela da se zanima za ovo. Ona će napuniti 18 godina i planiramo da ona ostane sa nama u radionici i da nastavi posao", navodi Marjanović.

Marjanovići su pre tri godine dobili subvenciju za stare zanate. Renovirali su stari objekat kako bi smestili radionicu i prodavnicu.

"To je jako bitno da svako ima svoj radni prostor i tako ćemo i opstati sa svojim prostorom. Inače, plaćati kiriju i biti negde - prođe mesec a vi ne zaradite ništa", upozorava Milana Marjanović.

Pomoć je dobila i firma koja gotove dve decenije izrađuje pirotske ćilime. Ipak, to nije bilo dovoljno da opstane na tržištu. Zato sada zaposleni, od kojih su 80 odsto osobe sa invaliditetom, prave i kese, folije i džakove, a stari zanat čuvaju od zaborava.

"U principu plasman je na domaćem tržištu. Isključivo se radi za domaće tržište, veliki sistemi su nam ciljna grupa jer su oni veliki potrošači toga. Imamo za sada nekih 70 odsto upošljenog kapaciteta", kaže Marija Simonović iz firme "Pirotekst triko".

Pre tri godine Ministarstvo trgovine izdvojilo je 16 miliona dinara. Ove godine su značajno skromniji. Zanatlije će ukupno dobiti milion i 300.000 dinara.

"Pojedinačne subvencije se kreću od 50.000, 100.000 i 200.000 dinara. To je jedan skroman iznos i zbog toga smo se ove godine opredelili da podržavamo samo tradicionalne zanate koje se bave tkanjem, ćilimarstvom, vezom, opančarstvom, filigranstvom, ikonopisom ili terzijskim zanatom", kaže Željko Stojanović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Bolja promocija starih zanata biće prioritet Ministarstva. Kupci su, kažu, spremni da plate zagarantovan kvalitet.

"Zanatlije ove godine mogu da koriste sredstva za unapređenje prodaje. Na primer, da izrade sajt, da kupe kompjuter, da finasiraju izradu prospekata, flajera", kaže Stojanović.

Da bi došli do kupaca zanatlije barem dva puta godišnje u različitim gradovima u Srbiji organizuju izložbe svojih proizvoda.