Zašto je roba u Srbiji skuplja nego u regionu, ko plaća ceh

Ko je putovao van zemlje – mogao je lično da se uveri: Isti proizvod, isti model, isti dezen, ista boja, pa čak i broj u inostranstvu plaćamo mnogo manje nego u Srbiji.

Iako je prosečna plata od oko 380 evra u Srbiji duplo niža nego u Hrvatskoj, ili dva i po puta manja od one u Sloveniji, odnosno stotinak evra niža od one u Bugarskoj – izgleda da najskuplje prolazimo.

Identična ženska bluza u Beogradu i Ljubljani košta gotovo isto, oko 50 evra, plaćamo je dva i po puta više od Bugara i jedan i po put više od Hrvata.

Nije ni čudo jer je zakup lokala u tržnim centrima najskuplji u Srbiji, a najam lokala u prometnim ulicama čak trostruko skuplji nego u Sloveniji, na primer.

Nebojša Nešovanović, nacionalni direktor "JLL" kaže da Beograd i Srbija imaju manje tržnih centara nego glavni gradovi i zemlje u regionu.

"Rešenje je u izgradnji novog maloprodajnog prostora i šoping zona kako bi se došlo do jeftinijih cena zakupnina. Samim tim bi roba u tržnim centrima postala jeftinija, što bi bilo jako dobro za naše građane. Očekujemo da u narednih dvanaest meseci u Srbiji krene izgradnja maloprodajnih objekata vrednih milijardu evra", kaže Nešovanović.

Na cenu utiču i propisi. U celom regionu, osim u Srbiji i Bosni i Hercegovini, urađena je njihova reforma u trgovini. U Evropi, na primer, cena komunalnih usluga za firme i građane je izjednačena.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je prosečan trgovac u Srbiji prinuđen da između 45 i 55 različitih nameta ugradi u trgovačku maržu, za razliku od svojih kolega trgovaca u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj koji imaju između 12 i 22 nameta.

"Najkonkretnija razlika jeste što svaki privredni subjekat ovde još uvek plaća skuplje vodu, gas, parking – u odnosu na građane dva ili tri puta", ističe Rajić.

Visoke cene u Srbiji i ne čude ako uzmemo u obzir da Beograd na 1.700.000 stanovnika ima samo četiri moderna tržna centra što je četiri puta manje od optimalnog broja.