Privreda Mađarske pred kolapsom

Lista zemalja kojima preti ozbiljna finansijska kriza proširuje se iz dana u dan i zahvata i one države koje su u bliskoj prošlosti beležile veliki privredni rast.

Među prvim žrtvama su zemlje u razvoju, poput Mađarske, u kojima su vlade, kompanije pa čak i građani, posle naglog otvaranja tržišta prema inostranstvu, uzimali velike pozajmice u stranim valutama.

„U Mađarskoj, kamate na kredite u stranim valutama bile su znatno niže nego kamate na kredite u forintama", objašnjava novinarka Bi-Bi-Sija, Lusi Huker.

"Sada, međutim, zapadne banke, usled globalne finansijske krize odobravaju manji broj kredita, pa su Mađarima strane valute sve nedostupnije. Ako pored toga vrednost forinte nastavi da pada, Mađarima će biti znatno teže da otplate postojeće kredite u evrima i švajcarskim francima", dodaje Huker.

Na listi ugroženih država, pored Mađarske, nalaze se i Rusija, Ukrajina, Pakistan, Turska, Južna Afrika, Argentina, Island, Estonija, Litvanija, Rumunija i Bugarska, piše "Njujork tajms".

Pomoć međunarodnih finansijskih institucija

Mađarska je zbog velikih finansijskih problema pozajmila 5 milijardi evra od Evropske centralne banke, a zajedno sa Islandom, Pakistanom, Belorusijom i Ukrajinom, zatražila je od MMF-a hitnu pozajmicu, uprkos velikim otporima prema toj ideji.

Države su tradicionalno odbojne prema pozajmicama MMF-a jer one obično idu uz striktne i nepovoljne uslove, objašnjavaju stručnjaci.

„Potpuno sam nesrećan zbog toga što moramo da pozajmljujemo od MMF-a", kaže Peter Akoš Bod, bivši guverner Centralne banke Mađarske, koji dodaje da se nije nadao da će za vreme njegovog života Mađarska upasti u tako veliku finansijsku krizu koja zahteva međunarodnu intervenciju.

Vlada Mađarske je međutim posegla za nepopularnim merama da bi izbegla krah međubankarskog poslovanja, zaustavila pad vrednosti akcija na berzi i da bi podigla vrednost nacionalne valute, čiji kurs je krajem prethodne nedelje pao na dvogodišnji minimum od 272,5 forinti za jedan evro.

„Injekcija je oživela pacijenta, ali to nikako ne znači da je bolesnik ozdravio", kažu mađarski stručnjaci.

Premijer Mađarske Ferenc Đurčanj, koji je ranije, pomoć MMF-a nazvao „krajnjom nuždom", trenutnu situaciju nazvao je "dramatičnom", pozivajući kompletnu političku, intelektualnu i privrednu elitu da na "nacionalnom samitu" razmotre šta država treba da učini da bi se izbavila iz teške situacije.

Đurčanj je u ime vlade obećao štednju i dalje "stezanje kaiša", kako bi ubedili strane investitore da vredi ulagati u Mađarsku.

Ukrajina će dobiti zajam kako bi "očuvala poverenje i ekonomsku i finansijsku stabilnost", a "suštinski finansijski paket" u narednim danima biće dogovoren i sa Mađarskom, saopštio je MMF.

Ogroman dug Mađarske

Strani analitičari smatraju da je Mađarska "najslabija karika" u privrednom lancu Evropske unije, pre svega zbog ogromne zaduženosti. Ukupan dug zemlje je prošle godine dostigao 62 milijade evra, a ove godine se još više povećao jer država i dalje više troši nego što zarađuje.

Loše stanje mađarske privrede uticalo je na međunarodnu agenciju za ocenu kredibilnosti država "Standard i Purs" da Mađarsku spusti u nižu kategoriju, što znači da će ubuduće, naš severni sused novac dobijati pod nepovoljnijim uslovima.

Evropska unije je kritikovala Mađarsku zbog pristupa ekonomskim problemima, jer je prošle godine zabeležila najviši deficit javnih finansija među članicama EU, od 5,5 posto bruto domaćeg proizvoda.

Ministar finansija Janoš Vereš je izjavio da će ovogodišnji budžetski deficit biti 3,4 odsto BDP, što je za 0,4 procenta bolji rezultat od planiranog, a da bi sledeće godine, deficit trebalo da se spusti na 2,9 odsto.

Nezavisni ekonomisti smatraju da taj plan nije realan zato što privredni rast neće dostići ni 1 odsto BDP, a problem je u recesiji u EU, u koju Mađarska izvozi tri četvrtine svojih proizvoda.

Vlada i Centralna banka Mađarske predstavile su mere za podršku finansijskom tržištu i bankarskom sistemu.

Pored ostalog, ponudile su najvećoj domaćoj banci OTP, garancije za sve njene međubankarske pozajmice.

Mađarski parlament je takođe, po uzoru na ostale zemlje EU, povećao limit za osiguranje štednih uloga sa šest na 13 miliona forinti (oko 50.000 evra).

Zemlje u razvoju-druga faza globalne finansijske krize

Brz razvoj privreda zemalja u razvoju zavisio je od kredita zapadnoevropskih i američkih banaka, koji su bili neophodni za otvaranje novih fabrika, razvoj infrastrukture i za proizvodnju roba namenjenih za izvoz, piše „Njujork tajms".

Kada banke sa zapada prestanu da pozajmljuju novac i kada izvor finansiranja privreda zemalja u razvoju presuši, kao što se desilo proteklih nedelja, poverenje investitora bledi a zemlje „mladih tržišnih privreda" iznenada zapadaju u krizu.

Sa globalnom finansijskom krizom, robno tržište i domaće valute zemalja u razvoju počeli su da slabe, strani kapital je prestao da pristiže, trgovina je usporena, a pod uticajem finansijske krize investitori su počeli da brinu zbog neizvršenih obaveza vlada ovih zemalja.

Mnoge države su se našle pred problemom zbog velikih dugovanja u stranim valutama, a trošak vraćanja duga sve više raste kako vrednost domaće valute slabi. Da bi to kompenzovale, vlade ugroženih država traže nove pozajmice u stranoj valuti kako bi isplatile stara dugovanja.

Međunarodna pomoć ugroženim zemljama, najodgovorniji zadatak

Pre dve nedelje, SAD i razvijene zemlje EU su dogovorile hitne mere za spas svojih posrnulih finansijskih tržišta. Sada bi fokus, smatraju stručnjaci, trebalo pomeriti na zemlje u razvoju, zemlje sa dobrim finansijskim izvaštajima, koje su naišle na probleme zbog uskraćivanja stranih pozajmica.

„Postoji potreba da se preduzmu mere za pomoć ugroženim zemljama", kaže Nil Dugal, Direktor poslovanja sa zemljama u razvoju investicione banke „Drezden Klainvort" u Londonu.

„Došlo je do žestokog smanjenja likvidnosti, a to su samo rani dani krize. Cunami je stigao tek do obala zemalja u razvoju i njihovih finansijskih tržišta", tvrdi Dugal.

Pomoć ugroženim zemljama, predstavljaće najodgovorniji međunarodni odgovor na problem koji, upozoravaju ekonomisti, može da preraste u drugu fazu globalne finansijske krize.

Posrtanja privreda zemalja u razvoju mogla bi, kažu eksperti, da se odraze na privredu SAD koja je svakako u recesiji, jer su mnoge od tih zemalja jaki privredni partneri sa SAD u vremenima kada je izvoz jedna od rethih svetlih tačaka američke privrede.

„Ceo naš ekonomski prosperitet zavisi od toga da li će tržišta zemalja u razvoju nastaviti sa razvojem", kaže Fred Bergsten, direktor Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju i dodaje da bi u tome mogla da bude razlika između kontrolisanog pada i dubokog poniranja američke privrede".