Srpske breskve na ruskom tržištu, šta se još traži
U prvih šest meseci izvoz u Rusku Federaciju povećan je za 18 odsto a vrednost izvezene robe je oko 380 miliona dolara. Skoro polovinu ukupnog izvoza činili su poljoprivredno prehrambeni proizvodi, kojih je do jula izvezeno za četvrtinu više nego lane. Povratak na trend rasta izvoza iz 2014. godine, najviše je omogućila stabilizacija kursa rublje.
Pet i po hiljada kilometara, robu je ove godine poslalo 616 srpskih kompanija. Izvezli smo biskvite, sadnice, semena, smrznuto povrće, ruže, ali najveći rast čak četiri puta, ostvaren je u izvozu breskvi i nektarina.
Dejan Delić iz Pivredne komore Srbije ističe da je interesantno da među deset najvećih izvoznika u Rusku Federaciju, osam su na neki način inostrane investicije u Srbiju.
"Evropske kompanije su prepoznale kapacitet srpskog tržišta, organizacije proizvodnje ovde i samim tim plasman na jedno vrlo značajno tržište. Mi očekujemo u narednom periodu povećanje od dva do tri puta našeg izvoza u Rusku Federaciju", kaže Delić.
Osim velikih proizvođača, na primer jabuke su put Rusije slala i manja udruženja voćara. Zadruga "Čačanska jabuka" ove godine izvezla je oko 2.000 tona.
"Naše mogućnosti proizvodne i izvozne su daleko veće od skladišnog kapaciteta. Mi imamo potrebe za proširenjem skladišnih mogućnosti i proizvodnja omogućava da izvezemo daleko više nego što sad ostvarujemo", kaže Nebojša Jovanović, direktor zadruge "Čačanska jabuka".
Za nadležene najvažniji uslovi za povećanje izvoza su ispunjeni. To su dobri politički odnosi i sporazum o slobodnoj trgovini.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da treba da se podstakne taj izvoz, da se podsticajima omogući da se poljoprivredna i svaka druga proizvodnja poveća.
"Ovo je daleko od maksimuma. Sada vidimo gde možemo da povećamo taj izvoz, to je hrana gde i sada ide 40 odsto ukupnog našeg izvoza. To je proizvodnja čarapa koja zauzima visoko mesto kada govorimo o industrijskim proizvodima, pneumatske gume za koje postoji tražnja i ono što je važno istaći to su lekovi", kaže Ljajić.
Milan Prostran, agroekonomista kaže da nema nekih rezulatata kada je u pitanju meso i mleko.
"Ja bih voleo da taj izvoz ako imamo šansu preraste u prerađivački proiozvod u više faze prerarde koji će imati veći efekat na ukupan izvoz. Dakle, Rusima trebaju i kvalitetni sokovi, džemovi i pekmezi, sve ono što se od voća može napraviti, tu su i alkoholna pića", ističe Prostran.
Tržište od 144 miliona stanovnika zainteresovano je i za uvoz građevisnkog materijala, IT, hemijsku i tekstilnu industriju.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
.JPG "Српска економија између Трампа и ЕУ – од кашља до прехладе (Фото: Н. Димић)")
Број коментара 2
Пошаљи коментар