Otvoren "Prokop" posle 40 godina

Aleksandar Vučić je označio otvaranje "Prokopa" tako što je u stanicu došao sa saradnicima novim "Štadlerovim" vozom, koji će od danas saobraćati na liniji Beograd – Novi Sad.

Predsednik Vlade Srbije izjavio je da je otvaranje stanice "Prokop" dokaz da Srbija i njeni građani, kada su vredni i kada postoji plan, mogu sve da urade.

"Konačno smo stigli, putovanje je trajalo duže od 40 godina, radovi su završeni u roku i sada imamo odakle da krenemo dalje, a ovde je reč o pokretanju cele zemlje", izjavio je Vučić otvarajući novu železničku stanicu "Prokop".

"Beograd-centar je završen, stigli smo i imamo odakle da krenemo dalje, ovde se bavimo planom, brzinom i ciljem, i ovde se ne radi o vozovima, već o Srbiji", poručio je premijer.

Prema njegovim rečima, danas u Prokopu nije reč o vozovima, već o pokretanju zemlje, o njenoj satnici, koja je precizna.

Konačno "znamo kuda idemo i gde ćemo stići", rekao je Vučić, praveći metaforičnu paralelu sa pokretanjem Srbije.

Vučić je rekao da otvaranje "Prokopa" pokazuje da sve može da se uradi kad su građani vredni, kad postoji plan, te da i ogromni projekti mogu da postanu realnost kad se razmišlja o deci i budućnosti.

"Zadovoljan sam što na svim ljudima koji žele dobro svojoj zemlji, i koji gledaju u budućnost, i koji svoju budućnost vide u Srbiji mogu da vidim osmeh i zadovoljstvo", rekao je Vučić.

Premijer je rekao da je čitao o železnici i zastao na citatu da nije sve u putovanjima i da ozbiljan čovek mora negde i da stigne.

"Zato sam danas ovde, da vam kažem da smo konačno stigli, putovanje je trajalo dugo, više od 40 godina, menjali smo i vozove i mašinovođe i kočničare, stajali na usputnim stanicama, kasnili, klackali se, gurali, bili ubeđeni da ne znamo kuda idemo i zašto, neki put se švercovali, plaćali skuplju cenu, čekali, nadali se, ali imali smo i čemu", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, u poslednjih 420 dana u roku je završena rekonstrukcija stanice Beograd-centar.

"Stigli smo i imamo odakle dalje", rekao je Vučić. Naveo je da nije reč o železničkoj stanici i o dolascima i odlascima vozova, već o pokretanju zemlje, njenom tačnom i preciznom voznom redu u budućnosti, disciplini onih koji upravljaju, uređenosti i pristojnosti vagona, osoblja i putnika.

Vučić je ocenio da je teško i u Evropi naći lepe vozove kakve ima Srbija.

"Mi danas ovde možemo mirno da kažemo da tačno znamo kuda idemo i gde ćemo stići. I ko god vidi 'Prokop', znaće o čemu pričam i znaće da to nema veze sa politikom", rekao je Vučić.

Voz koji smo pokrenuli treba da preveze i one na levoj i na desnoj strani, i one u centru pa čak i slepe putnike, mora da bude brz i da stiže na vreme, jedino što svako mora platiti kartu, rekao je Vučić.

"Od te karte, ja koji sebe ne doživljavam kao ništa više od konduktera koji noću čita, imam obavezu da izdvojim za nove pruge, stanice, škole, bolnice, puteve i mostove, za sve ono što nije građeno, a za šta ja i drugi članovi Vlade imamo ogromne planove i što smo umnogome uradili", rekao je Vučić.

Premijer je naveo da je to karta za ulazak u svet i u Evropu i pozvao građane da krenu tim vozom, jer neće biti kašnjenja. On je naveo da je u roku i na vreme, bez dana kašnjenja, napravljeno ono u šta su mnogi sumnjali.

Vučić je, navodeći da će stanica u potpunosti biti završena do 2018. godine, godinu dana pre roka, rekao da će to biti jedna od najlepših stanica u Evropi.

"Mi sa Evropom i najlepšim gradovima treba da se poredimo", rekao je Vučić.

Srbija ima plan i budućnost i na tom putu niko ne može da je zaustavi, rekao je Vučić.

"Ovo je vaša imovina, hvala vam na tome što ovu zemlju volite i podržavate i zahvaljujući vama, ovakvi rezultati su mogući. Srbija će raditi i grabiti napred", rekao je Vučić.

Očekuje se da će za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu "Prokop" biti potrebno godinu dana.

U funkciji je osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona pa je "Prokop", koji se do sada koristio za vozove gradske železnice odnosno "BG voz", otvoren i za prijem i otpremu putnika vozova na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd.

Na toj liniji će saobraćati novi "Štadlerovi" elektromotorni vozovi, a kroz "Prokop" će nastaviti svakodnevno da saobraća 105 "BG vozova".

Završetkom ove faze omogućeno je odvijanje železničkog saobraćaja u stanici na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.

Ispunjen je predviđeni rok za završetak radova, koji je bio 420 dana, a 25,8 miliona evra, koliko iznosi vrednost ugovora, obezbeđeno je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP.

Radove na prvoj fazi izveo je konzorcijum sa "Energoprojektom" na čelu, a obuhvatili su, između ostalog, izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd-centar u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine.

Urađeno je šest staničnih koloseka – 3, 4, 7, 8, 9 i 10 uključujući i četiri takozvana izvlačnjaka, a koloseci 5 i 6 i kolosek u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i prvi i drugi kolosek, za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.

Na pet od ukupno šest perona obavljeni su građevinsko-zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko-prtljažna pothodnika – dedinjska i senjačka strana.

Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko "Energoprojekt Opreme", a u čijem sastavu su još "Energoprojekt Niskogradnja", "Energoprojekt Visokogradnja", ZGOP i AŽD.

Radovi su obuhvatili i elektroenergetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodnicima i na peronima.

Uveden je informativni sistem za obaveštavanje putnika, a završeno je i saniranje hidroizolacija na ploči kote 105, zatim kontaktna mreža i gradnja četiri trafostanice, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd-centar, kao i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.

Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa auto-puta E-75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.

Takođe, predviđeno je da se u "Prokopu" na ploči podigne gornji sprat stanice, na kome će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji površine veće od 100.000 kvadratnih metara.

Radovi na terenu počeli 1977. godine 

Gradnja stanice u Prokopu traje još od 1974. godine, kada je zaživela kao ideja tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova.

Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.

Na tenderu 2005. pobedio je mađarski "Trigranit", sa kojim su pregovori prekinuti jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.

Stanica "Prokop" je deo Beogradskog železničkog čvora i predstavlja centar železničke mreže Srbije.

Izgradnjom putničke stanice Beograd-centar u Prokopu, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno-transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok – Vinča – Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.