Šta para srpske džempere?

Ima ovaca. Ima ih i za šišanje. Ali vunu nema ko da kupi. Sve je manje i onih koji bi pletene džempere nosili, iako bi u zemlji sa mnogo nezaposlenih, pletenje moglo da bude prilika za nekakvu zaradu.

"Moj sin ima pletenih džempera koliko hoćeš, ali da nosi neće, a kamoli onaj u varoši, narod baca, pravo da ti kažem, a ja još bacala nisam. A, evo, ovogodišnja vuna mi stoji neoprana u podrumu", kaže Ljubica Šarović sa Zlatara.

Od vune koja se ne baci, isplete se poneki džemper, mada se prodaje samo ono što je najpovoljnije.

I na velegradskim tezgama nude se džemperi i jakne iz Sirogojna. Prodaja nikad nije bila lošija, kažu prodavci, ali o tome neće pred kamerama.

Nedaleko od njih u "Beogradskom izlogu" – jedini, pravi Sirogojno brend koji se prodaje i u Tokiju, Moskvi, Parizu. Srpska marka i dizajn, ali od vune sa Islanda.

"Standardizovan je čitav proces proizvodnje vune, tako da mi kao neko ko tu sirovinu koristi u proizvodnji možemo da budemo sigurni u svaki korak proizvodnje tog prediva i možemo da odgovorimo na sve zahteve kupaca", kaže Ana Ljubojević iz kompanije "Sirogojno".

Sve je teže ispuniti različite zahteve u vreme instant proizvodnje – mašine lakše, brže i jeftinije proizvode. Ipak, na stranim tržištima ima prostora za srpska pletiva. Nedostaje inicijativa i podrška.

"Treba strateški da razmišljamo i da se definiše to što želimo da podržimo, i šta je to što treba da ima istaknuto mesto sada kada razišljam o tome da mi u Knez Mihailovoj gotovo da nemamo domaćih brendova", smatra Ana Ljubojević.

Ali zato je kreatorka Sonja Jocić u Švedskoj napravila kolekciju džempera. Od onih koje je njena baka štrikala nastali su novi, moderni.

"To bi bilo zanimljivo da se upotrebi za neki budući dizajn i nešto novo. Sada sigurno da ima neke perspektive jer su ljudi u inostranstvu zainteresovani za ručni rad, više ga cene i traže nešto što nije viđeno. Naravno, morao bi naš rad više da se promoviše", kaže Sanja.

A dok se u nekoj sledećoj sezoni u tržnim centrima ne pojave džemperi proizvedeni u Srbiji, od domaće vune i pod domaćim imenom, ostaje da biramo ono što se nudi. Jeftini, uglavnom plastični "klot frket", ili malo bolji ali preskupi džemperi poznatih, stranih brendova.