Kako "ozeleniti" srpsku energetiku

Otvoriti tržište gasa i struje i više koristiti zelenu energiju - glavni su energetski zadaci Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Vodni potencijal, za Srbiju je energetsko blago. U budućnosti se računa na gradnju "Đerdapa 3", ali nove kilovate struje najpre ćemo dobiti iz malih hidroelektrana, jer je u protekle dve godine Ministarstvo enegetike dalo čak 350 lokacija za njihovu gradnju.

Konačno se spremaju i projekti za korišćenje ogromnog potencijala podzemnih i termalnih voda.

"Primer Beograda da tu sigurno dvadesetak procenata od ukupnog broja potrošača može kao baznu energiju koristiti geotermalnu", kaže Dejan Milenić, šef Centra za obnovljive vodne energetske resurse

Taj procenat, kaže, može biti u gradovima koji su u dolinama velikih reka - Zapadne i Velike Morave, Dunava, Save, Drine.

Očekuje se i više solarne, a posebno energije iz vetra. NIS u Plandištu gradi prvi vetropark, a za dve-tri godine treba da se zavrte vetrenjače i drugih investitora na još pet lokacija, investicije ukupno vredne 700 miliona evra.

Američka kompanija "Kontinental Vind" priprema gradnju vetroparka u Kovinu.

Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra kaže da je u ugovoru sa izvođačima radova za rok postavljen 14. oktobar.

"Ali to će zavisiti, od toka, ako se do kraja jula usvoji Ugovor o otkupu električne energije i novi Zakon o energetici. Kako smo čuli u ekspozeu premijera, energetika će biti prioritet, mi smo obratili pažnju na ono što je on govorio", rekla je Brnabićeva.

Računa se i na biomasu čiji je udeo u eneregtskom bilansu zemlje sada 12 odsto, i to iz šumskog potencijala. U ukupnoj potrošnji samo naftnih derivata mora da bude 10 odsto biogoriva.

"Najveće povećanje možemo da očekujemo u proizvodnji poljoprivrednih kultura koje će doprineti i proizvodnji biogoriva jer je to naša najveća obaveza, najteže ispunjiva obaveza prema zahtevima EU", rekao je Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Objašnjava da dva od ukupno 5,8 odsto, koliko treba da se uveća udeo obnovljive energije, može da se odnosi na biomasu.

U planu je i upravljanje komunalnim otpadom, gde leži ogromna energija. Dnevno se u zemlji baci oko 5.000 tona smeća, odnosno 50 miliona evra godišnje, što znači da lokalne samouprave treba da grade kapacitete za preradu otpada.

Jovanka Arsić Karišić iz Centralnoevropskog foruma za razvoj (CEDEF) kaže da u Nemačkoj ima šest hiljada takvih postrojenja.

"U Beču imamo u samom centru grada čak pet postrojenja koja se bave termičkom preradom otpada iz čega se dobija toplotna i električna energija. Mi u Srbiji nemamo još nijedno takvo postrojenje", kaže Arsić Karišić.

U Vladi su, kažu, otvoreni za sve projekte. Investitorima obećavaju olakšana ulaganja, bez zakonodavnih i administrativnih barijera.