Ratifikacija kuvajtskog kredita po hitnom postupku

Predlog zakona o garancijama za kredit Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) od 10 miliona kuvajtskih dinara, za izgradnju nove glavne železničke stanice u Beogradu - "Prokopa", stigao je u Skupštinu Srbije na usvajanje po hitnom postupku.

Ugovor o kuvajtskom kreditu za Železnicu Srbije, protivrednosti oko 26 miliona evra, 10. decembra 2012. godine, potpisali su predstavnici Vlade Srbije i Fonda.

Kako se navodi u zakonskom predlogu na sajtu Skupštine, kuvajtski kredit odobren je sa  fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje i rokom otplate od 18 godina, uključujući period počeka od četiri godine.

Predloženo je da garancija koja je uslov za povlačenje kredita, ratifikuje po hitnom postupku, da bi Železnica Srbije što pre počela da koristi novac za realizaciju projekta.

Projekat obuhvata prvu fazu izgradnje nove železničke stanice "Prokop" u Beogradu, površine oko 37.000 kvadratnih metara, sa osam glavnih i četiri sporedna koloseka, i konsultantske inženjering usluge za projektovanje, upravljanje projektom i nadzor nad izgradnjom. 

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao jemac, blagovremeno i potpuno izvršavanje svih obaveza Železnice Srbije kao korisnika kredita, piše u obrazloženju zakona.

Vlada Srbije će se ugovorom o garanciji obavezati da dodeli i obezbedi u Budžetu, na godišnjem nivou, novac koji će omogućiti Železnici Srbije isplatu duga Kuvajtskom fondu.

U obrazloženju se navodi i da je izgradnja Beogradskog železničkog čvora, prvenstveno glavne železničke stanice "Prokop", kao jedne od najvažnijih tačaka na Evropskom saobraćajnom koridoru 10, projekat od prioritetnog značaja za razvoj železnice u Srbiji.

Po najavama Ministarstva saobraćaja Srbije, izgradnja Prokopa će se nastaviti marta ove godine, a za završetak pristupnih puteva nedostaje još oko 25 miliona dolara.

Izgradnja "Prokopa", odnosno stanice "Beograd-centar" kako je njen zvaničan naziv, počela je 8. oktobra 1977. godine, kada je položen kamen temeljac.

Procene su da je do 2008. godine u stanicu bilo uloženo oko 100 miliona evra. Tada je potpisan ugovor sa Energoprojektom od 230 miliona evra, ali nije poznato koliko novca je utrošeno na radove.

Planirano je da se po izgradnji te stanice saboraćaj izmesti sa sadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu i time oslobodi 86 hetakara prvoklasnog građevinskog zemljišta u centru grada.