Štednja jedini lek

Strukturne promene, pre svega poreska reforma, kao i obuzdavanje javne potrošnje - to je recept za ublažavanje ekonomskih problema Srbije, oscenili su gosti emisije Oko ekonomije.

(Snimak "Oka ekonomije" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije) 

Predsednik Fiskalnog saveta, profesor Pavle Petrović navodi da je sada pravi trenutak da se postave osnovi da bismo imali neki boljitak u budućnosti.

"Fundamenti koji se moraju postaviti su fiskalne mere, odnosno povećanje PDV-a, drugi oslonac rasta su strukturne reforme. Na ta dva stuba trebalo bi da se gradi budući privredni rast Srbije", objašnjava Petrović.

Problemi Srbije su veliki, napominje Petrović i podseća da je potrebno da se u ovoj i narednoj godini uštedi milijardu evra, a još milijardu i po od 2014-2016.

Pored zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, koja podrazumeva i povećanje PDV-a, potrebno je urediti odnos između centralne i lokalne vlasti, koji je u poslednjih godinu dana drastično narušen kada je napravljena rupa u budžetu od 400 miliona evra.

"Ako se ova tri stuba kratkoročno urede, uz to bi bila urađena i reforma subvencija, a potom i agencije, vanbudžetski fondovi, naplata poreza u sivoj ekonomiji, što sve zajedno može da odgovori na veliki problem koji mi imamo", kaže predsednik Fisklanog saveta.

Petrović dodaje da su to sve zadaci koji čekaju novu vladu i koje je potrebno uraditi što pre, kako bi se uštedelo tih milijardu evra.

Predsednik Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović kaže da je rešenje za izlazak iz ovako teške situacije pre svega u štednji.

Povećenje potrošnje nije rešenje 

Vlahović objašanjava da povećanje potrošnje koje se najavljuje u Francuskoj i Americi nije rešenje našeg problema, jer je naša privreda izuzetno nekonkurentna i da bi bilo kakvo podsticanje potrošnje samo produbilo jaz koji već postoji.

"Trošak kao veća posledica nekog trošenja koji je veći od onoga što smo stvarali je prebacivan za neki trenutak u budućnosti. Ti troškovi su u datom periodu različito bili finansirani. U jednom trenutku je to moglo da se zataška i da se ne vidi, i da se neophodnost strukturnih reformi odloži, zato što je postojala dobra svetska konjuktura, što je dovelo do visokih stranih investicija", objašnjava predsednik Ekonomskog instituta.

Vlahović podseća da je to trajalo do 2008, a da se od tada odlaže i sve vreme se plaća cena dodatnog zaduživanja, pa sada nemamo prostora za dodatno zaduživanje, niti možemo da očekujemo značajniji priliv direktnih investicija.

"Temelj svega je reforma javnog sektora ili strukturna reforma", kaže Vlahović.

On navodi da će to biti veliki test za buduću vladu, ali i za sve stranke koje su na političkoj sceni, jer je za sprovođenje svih mera potreban politički konsenzus, ali i društveni konsenzus, jer iza toga treba da stanu i sindikati, poslodavci, naučna elita i predstavnici drugih društvenih struktura.

Vlahović kaže da je povećanje PDV-a samo jedna od mera fiskalne konsolidacije koja tretira fiskalnu stranu budžeta, kao i da je neophodno ući u celovitu poresku reformu i da je potrebno da se akcenat sa indirektnog prebaci na direktne poreze.

"PDV jeste instrument indirektnog oporezivanja, ali on u ovom trenutku može najviše doprineti punjenju budžeta, s obzirom na to da se gotovo 50 odsto budžetskog prihoda ubira preko ove kategorije", objašnjava predsedik Skonomskog instituta.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović kaže da je celokupna situacija u okruženju doprinela teškoj situaciji u Srbiji.

"To znači da će biti manje direktnih stranih investicija, manji pristup kreditima, da ćemo moći manje da izvozimo. Nama je Evropska unija glavni partner u tim oblastima. Sto odsto stranih investicija dolazi iz Unije, dve trećine kredita, dve trećine izvoza, i ukoliko u tom regionu stvari ne funkcionišu kako treba, to će odraziti i na nas", objašnjava Šestović.

Kao rešenje tih problema Šestović vidi da Srbija sebe učini atraktivinijom - da reformišemo državu, da je učinimo jeftinijom, pokažemo da imamo srednjeročni plan i budemo interesantni potencijalnim stranim investitorima.

Sve je u rukama političara 

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju kaže da je sve u rukama političara i da treba da im pomogne izveštaj Fiskalnog saveta, koji je sveobuhavatan i ukazuje na put rešenja problema i segmente gde je potrebna štednja.

Vlahović podseća da je evra veće sad dostogao vrednost koju bi, u drugačijim okolnostima, dostigao tek krajem godine. Ukoliko ne bude fiskalne konolidacije, preme procenama Ekonomskog instituta, do kraja godine vredeće 125 dinara.

"To znači da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, što znači selekcija subvencija, zamrzavanje plata u javnom sektoru, početak reforme penzionog osiguranja, bolja poreska naplata. To je sve finansijska disciplina", objašnjava Vlahović.

On upozorava da se u narednih 6 do 12 meseci mora krenuti sa strukturnim reformama, gde je ključni cilj emancipacija penzionog fonda od budžeta.

"Zbog toga što raste budžetski deficit, država se sve više zadužuje, kratkoročno, na domaćem finansijskom tržištu. Tako se isisava likvidnost iz finansijskog sektora i direktno ugrožava realni sektor", kaže Vlahović.

Predsednik Fiskalnog saveta ponovio je navode izveštaja tog tela da je javni dug dostigao kritični nivo i da se u prva četiri meseca ove godine napravio duplo veći dug nego što je planirano, i da će se, ukoliko se takav trend nastavi, do kraja godine dovesti u pitanje likvidnost.

"Ukoliko do toga dođe, posledicu su eksplozija kursa i inflacije, pad proizvodnje i zaposlenost i potrošnje", upozorava Petrović.

Predsednik Fiskalnog saveta smatra da je najavljeno povećanje referentne kamatne stope dovesti do poskupljenja dinarskih kredita, što je iznuđena mera jer deficit i dug nisu uređeni.

"On (guverner Šoškić) mora da gasi požar, diže kamatu, a teret stabilizacije se svaljuje na privredu", navodi Petrović.

Lazar Šestović smatra da monetarna politika nema alternativu, već se prilagođava situaciji u zemlji, pre svega fiskalnoj situaciji.

Vlahović kaže da monetarna politika neće biti relaksiranija, ni manje rigidna sve dok se budžet ne bude stavio pod kontrolu.

"Ako fiskalna politika i fiskalna konsolidacija ne uslede, monetarna politika neće imati prostora da bude manje kruta i manje rigidna. Ako se smanji budžetski deficit, i monetarna politika će moći da bude relaksiranija", zaključuje Vlahović.

Petrović očekuje da će se u narednih desetak dana voditi razgovori sa političarima i onima koji su nadležni i da će početi da rešavaju probleme.