Propisi koče uzgoj nojeva

Nekada veoma unosan, posao uzgajanja nojeva, od kojih se osim mesa i jaja može dobiti i kvalitetna koža, danas je u opadanju, pa se ta ptica gaji na svega nekoliko mesta u Srbiji.

Farma u Hajdukovu kod Subotice nekada je brojala 1000 nojeva. Po italijanskom modelu, ovde proizvedeni naresci, paštete i pršute od nojevog mesa, ali i torbe i cipele od nojeve kože, izvozili su se u inostranstvo. Danas je u Hajdukovu svega 15 ovih ptica.

Nojevi koji se gaje u Srbiji dostignu težinu i do 120 kilograma. Ženka u proseku, svaka 2-3 dana snese jaje koje odgovara kolicini od 25 kokošjih jaja. Uzgajivači kažu, da im je proizvodnja nojevog mesa bila najisplativija devedesetih godina. Kako navode, propisi ih sprečavaju da posao nastave istim tempom.

Uzgajivač nojeva Peter Guljaš kaže da ne preporučuje bavljenje tim poslom. "Nema prodavnica u kojem bi nojevo meso i prerađevine mogle da se prodaju, kao ni otkupa, pa prodaja ide na crno. Kažu nije legalno, a ja pitam inspektore kzašto je to nelegalno kada na pijacama u Subotici, Novom Sadu i Beogradu svuda prodaju sveže meso", ističe Guljaš.

Osim nojeva, na farmi čiji je deo pretvoren u mali zoološki vrt, tu su i indijski bivoli, lame, zatim ribnjak, dvadesetak vrsta patki. Osnova posla danas je proizvođnja mesa mangulice, čija cena, kažu proizvođači, jedva pokriva troškove proizvodnje.

Peter Guljaš Mlađi napominje da je gajenje ovih životinja počelo je iz ljubavi i hobija, a onda se razvilo u posao i mali zoološki vrt. "Od svih životinja ovde na farmi, najzahtevnije je raditi sa mangulicama", dodaje Guljaš Mlađi.

Uzgajivači smatraju da bi proizvodnju nojevog mesa u Srbiji trebalo urediti po ugledu na farme u Francuskoj i Mađarskoj, gde se u te svrhe koriste kapaciteti goveđih klanica.