Teže do recepta

Oboleli od kardiovaskularnih, reumatskih ili nekih drugih bolesti, koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje, ubuduće će na svaka tri meseca morati da dobiju mišljenje psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa.

Bromazepam, bensedin, leksilijum i drugi lekovi za smirenje u Srbiji se troše u milionskim brojkama.

Prema rečima doktorke Mirjane Radnjić-Kukić, iz Doma zdravlja "Savski venac", dnevno u proseku oko 100 pacijenata bude upućeno kod neuropsihijatra ili psihijatra.

"Neće svi pacijenti da uzmu uput za neuropsiohijatra, jer su nezadovoljni ovakvom odlukom. Oni smatraju da su oštećeni, misle da će lekove moći da kupe negde bez recepta i traže od nas da im se napiše na nekom papiru kako bi mogli da kupe u apoteci", istakla je Kukićeva.

Kada se istroše zalihe lekova i prođe rok od tri meseca - očekuje se velika gužva u psihijatrijskim ordinacijama.

"Takva gužva negde smanjuje kvalitet rada iako se mi trudimo da se posvetimo našim pacijentima. Mnogi su dobili preporuku od interniste, hirurga, ginekologa, endokrinologa kao obaveznu terapiju uz njihovu terapiju, a nisu psihijatrijski bolesnici i onda imamo lažnu sliku da je narod u većem procentu postao psihički oboleo, a to nije tako", objasnila je psihijatar Anđelka Kolarević.

Lekovi za smirenje smanjuju strahove i napetost, deluju umirujuće i relaksiraju mišiće.

Kardiolog Urgentnog centra Nebojša Radovanovć kaže da svako stanje uzbuđenosti dovodi do porasta srčane frekvencije, pulsa i rasta arterijskog krvnog pritiska, što kod većine srčanih bolesnika može da pogorša zdravstveno stanje.

"Da bi se otklonio efekat napetosti i uznemirenosti mi dajemo grupu lekova za smirenje našim bolesnicima", naveo je Radovanović.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje novu odluku obrazlažu potrebom da se ograniči potrošnja ovih medikamenata, jer je za godinu dana upotreba bila duplo veća.

"Ova naša mera ima dva efekta - da uvidimo da li je stvarno reč da smo sve bolesniji, da li koristimo lekove na svoju ruku kad god imamo neki stres, ili je u pitanju neka druga ozbiljnija vrsta bolesti gde struka treba da kaže kako će pacijent dalje da se leči", objasnila je Sanja Mirosavljević iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Želja i navika da nam što pre bude bolje uticali su na to da se sve više uzimaju lekovi za smirenje. Ovu lošu naviku pospešuju i sami lekari, tvrde pojedini psihijatri.