Bulimija - bolest psihe

U svetu oko dva osto ženske populacije pati od anoreksije i bulimije, odnosno poremećaja ishrane, koji mogu dovesti i do smrti. Iako nema preciznih podataka koliko devojaka u Srbija ima ove poremećaje, stručnjaci upozoravaju da iz godine u godinu taj broj raste.

Idealne telesne dimenzije postale su opsesija žene novog milenijuma. Razapeta između biološke potrebe za jelom i socijalnog imerativa da bude mršava, ona polako ulazi u začarani krug poremećaja ishrane.

Bulimija, znatno češći poremećaj ishrane od anoreksije, smatraju stručnjaci mnogo je opasniji i za samu devojku mučniji. Bulimični napad praćen je samopotcenjivanjem, depresivnim raspoloženjem i strahom od dobitka težine, a da bi to sprečile, devojke izazivaju povraćanje, koriste laksative i diuretike, bave se fizičkim aktivnostima.

"Ono na šta članovi porodice treba da obrate pažnju, ako posumnjaju na bulimiju su akutno ispražnjen frižider - nestajanje hrane, veća količina po kući, zaprljano kupatilo koji često ostaje posle povraćanja, na samoj osobi koja je bolesna od bulimije posle povraćanja često su zakrvavljene oči, podbulo lice, mogu da se jave otoci podviličnih i parotidnih žlezda", istakla je doktor Marija Đurović psihijatar iz Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović".

Osoba koja boluje od bulimije zapravo je nosilac simptoma cele porodice.

"Najčešće u porodici postoje neki problemi, bilo da se radi o alkoholizmu, depresiji i nekim nerešenim odnosima u porodici. Tako da porodična depresija zapravo podrazumeva i porodičnu terapiju pored terapije samog pacijenta", objasnila je Đurović.

Đurović je dodala da bulimija spada u psihijatrijski poremećaj pa je za lečenje najbolje potražiti pomoć psihijatra koji će dalje proceniti da li treba uključiti nutricionistu i specijaliste nekih drugih oblasti.

Poremećaji u ishrani, spominju se već u starom Egiptu i nekim persijskim spisima. Čak su se i stari Rimljani na svojim zabavama prejedali, a zatim povraćali, da bi mogli ponovo da jedu.