Od igre do kriminala – kako predatori vrbuju decu preko ekrana

Dok deca sede u sobi i igraju igrice, neko ko je hiljadama kilometara daleko može preko ekrana da uđe u njihov život, stekne poverenje i uvuče ih u krimanalne radnje.

"Još 2014, 2015. i 2016. godine kada je Islamska Država bila ta koja je bila prisutna u digitalnoj sver, određeni broj dece iz Republike Srbije jeste se priključio ovim grupama, bilo kao članovi raznoraznih skrivenih foruma, bilo kroz četovanje, promovisanje i uslovno rečeno deljenje sadržaja. To je nešto što je trebalo da nas upozori već tada da potencijalni ekstremisti mogu da dođu do naše dece", poručuje Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.

Kriminalci traže najranjivije – laka zarada kao mamac

Kriminalci vrbuju decu jer ih lako ubede pričom o lakoj zaradi, ali i zato što u Srbiji mlađi od 14 godina krivično ne odgovaraju. To pokazuju ranije istrage o lažnim dojavama o bombama.

"Tehnike anonimizacije, različiti VPN provajderi, proksi serveri i plaćanje u kriptovalatuma značajno otežavaju identifikaciju korisnika. Mi neretko imamo situaciju da na određen indikator ili na određenu informaciju od stranog pružaoca usluga čekamo po nekoliko meseci, pa i do godinu dana. To je potencijalna opasnost da se određeni trag izgubi i da ne dođe do identifikacije", objašnjava Nikola Čučilović, zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP-a.

Opasnost je i čitav digitalni krug, jer dete lako pređe sa video-igre na čet, zatim na skrivene aplikacije, gde dobija tajne elektronske isplate. Iako je sve to često organizovano iz druge države, nalogodavci nisu nedostižni našem pravosuđu.

"Međunarodno pravo poznaje načelo reciprociteta ili uzajamnosti, gde države međusobno jedna drugoj izlaze u susret i to je jedna vrsta diplomatske saradnje koja je uobičajena, ali i kada izostane i takva vrsta saradnje postoji mogućnost da ustupimo krivično gonjenje toj zemlji", ističe javni tužilac Mirjana Stajkovac, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Brza reakcija ključna – digitalni tragovi mogu nestati

A predatori na mrežama koriste oprobanu taktiku – lažnim profilima mame maloletnike kako bi od njih izvukli ključne privatne podatke.

"Vi kada idete da skinete neku igricu, morate dati podatke onome ko drži tu platformu za igricu, ali ništa više od toga, kakav tekući broj računa, matični broj, adresa stana, ništa što pitaju, jer nekad iza bezazlenog pitanja krije se teška zlonamernost", upozorava Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Najveća greška je, kažu, što reagujemo tek kada se zločin dogodi. Zato struka ističe – roditelji moraju da znaju sa kim im dete komunicira sa one strane ekrana, škole – kome prijavljuju sumnjivo ponašanje deteta, a policija mora imati specijalizovane ljude sposobne da brzo sačuvaju i povežu digitalne tragove pre nego što nestanu.