Idealni uslovi ili realne okolnosti – zašto mladi sve češće odlažu odluku o roditeljstvu

Nekada simbol zrelosti i porodičnog života, danas, čini se, poslednja etapa u odrastanju mladog čoveka. Granica za brak pomera se iz godine u godinu. I ne čudi – profesionalna karijera i rešeno stambeno pitanje često imaju prioritet.

"Izbor partnera je jedna od najvažnijih odluka u životu. Smatram da ne treba da bude pod pritiskom toga koliko imamo godina, nego kada pronađemo onoga ko nam odgovara sa nekim zajedničkim vrednostima koje delimo, to je nešto što će se desiti u pravo vreme. Nemam tu vrstu pritiska, bar ga ja sama sebi ne namećem", kaže Darinka Milićević.

Psihološkinja Kristina Brajović Car ističe da njena praksa pokazuje da su mladi tek oko 30. godine zreli za stabilne izbore.

"Danas je ta grupa ljudi koji razmišljaju o formiranju porodice od 30. godine pa do 35. ili 40. godine. Ta vrsta psihološkog i biološkog sazrevanja ne prate jedno drugo, može da se pojave neke druge teškoće i izazovi, ali iz perspektive budućih generacija mislim da ta psihološka zrelost i sigurnost u izbor partnera je dobar preduslov za zasnivanje porodice", poručuje Brajović Car.

Koliko finansije utiču na odluku

Gde je brak, tu su i deca. A sa njima i potreba za stabilnim finansijama. Jedan od načina bar kada govorimo o finansijskoj sigurnosti jeste kredit za mlade koji je počeo da se primenjuje od prošle godine. Nekima je baš on omogućio da ne odlažu brak i porodicu, jer su rešili stambeno pitanje. Inače, maksimalan iznos kredita je 100.000 evra, a namenjen je mladima od 20 do 35 godina za kupovinu prvog stana.

"Do sada preko 5.247 kredita je odobreno. Bio je plan da ovaj program traje četiri godine i 400 miliona je opredeljeno, to je iskorišćeno za manje od 10 meseci i zato smo se opredelili da proširimo obim same garantne šeme. Imamo preko 500 kredita koji su u proceduri odobrenja", ističe Ognjen Popović iz Ministarstva finansija.

Aleksandar Čortan iz Banke Poštanska štedionica kaže da dominiraju stanovi od 45 do 55 kvadrata, ali i montažne kuće.

"Najdominantniji su između 27. i 35. godine što je period kada se član porodice osamostaljuje, stvara svoju porodicu, gradi svoju karijeru", dodaje Čortan.

Mladi ljudi brak posmatraju na dva potpuno različita načina, kažu stručnjaci. Za neke je to zajednica puna ljubavi kojoj teže, a za druge formalna institucija koja donosi novi izvor stresa i ne garantuje sreću. Mediji i društvene mreže dodatno promovišu ideju da ljubav i partnerstvo ne moraju biti vezani za jedan dokument. Jedno je sigurno – mladi danas žele da u brak uđu spremni. Kada će to biti, zavisi od ličnih izbora, ali i finansijskih i društvenih okolnosti.

Macura: Mladi često odlažu roditeljstvo čekajući "idealne uslove"

Ministarka bez portfelja Tatjana Macura ocenjuje da životne okolnosti značajno utiču na donošenje odluka, ali da odlaganje roditeljstva, u težnji ka idealnim uslovima, može imati i zdravstvene posledice.

“Ponekad se zbog težnje ka nekim idealnim okolnostima neke životno važne odluke odlažu, a onda one zbog takvog odlaganja izazivaju neke zdravstvene komplikacije koje mogu da se odraze upravo na tu odluku koja se odnosi na proširenje porodice“, navela je Makura.

Kako je istakla, mladi su na društvenim mrežama izloženi brojnim informacijama i slikama “savršenih života”, što dodatno pojačava osećaj da roditeljstvo treba odložiti dok se ne ispune svi preduslovi – stabilan posao, stan i materijalna sigurnost.

“Okolnosti u kojima smo mi nekada stvarali porodice bile su potpuno drugačije od onoga čemu mladi danas teže", rekla je Makura.

Navela je i lično iskustvo, ističući da je prvo dete dobila kao podstanarka, u trenutku kada su ona i partner tek započinjali karijere.

Kampanja "Za srce više"

Ministarka je podsetila da je pokrenuta kampanja “Za srce više” sa ciljem da se sa mladima otvori dijalog.

“Kampanja nosi jedan topao ton, jer simbolizuje činjenicu da žena tokom trudnoće u sebi nosi dva srca. Naš cilj je da razgovaramo sa mladim ljudima i da im pomognemo da donesu informisane odluke o tome kako i na koji način žele da stvaraju porodicu“, istakla je Makura.

Prema njenim rečima, tokom razgovora sa građanima, posebno u manjim sredinama, pokazalo se da postoji veliko interesovanje za ovu temu, ali i značajan nedostatak informacija.

“Mnogi koji se suoče sa problemom začeća kasnije kažu: ‘Da smo znali ranije za određene mogućnosti, drugačije bismo razmišljali’. Ljudi često ne znaju da postoje načini da se sačuva reproduktivni materijal, posebno u slučajevima teških bolesti“, navela je ministarka.

Istakla je da kampanja nije usmerena na podsticanje odlaganja roditeljstva, već na ohrabrivanje onih koji žele decu da tu odluku donesu u periodu koji je biološki najpovoljniji.

"Važno je da se o ovoj temi ne govori senzacionalistički"

Naglasila je da kampanja nema za cilj da vrši pritisak na žene koje su odlučile da nemaju decu ili ne mogu da ih imaju, već da pomogne onima koji tu želju imaju.

Ministarka je istakla i ulogu medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom.

"Veoma je važno o ovoj temi ne govoriti na jedan senzacionalistički način, bez obzira koliko je izazovno, nego da to bude zaista jedna kampanja ozbiljnog informisanja da bi ljudi donosili informisane odluke u budućnosti", zaključila je Macura.