Balkanski kartel na mapi svetske kriminalne mreže, da li je na radaru američkog pravosuđa

Putevi kokaina koji iz Latinske Amerike vode ka Evropi ponovo su u fokusu svetske javnosti, nakon što su američke vlasti optužile predsednika Venecuele Nikolasa Madura za narko-terorizam. I dok se čeka suđenje u Njujorku, istrage i presude širom sveta otkrivaju i veze balkanskih kriminalnih mreža sa rutama koje vode preko Venecuele, Zapadne Afrike i velikih evropskih luka. Kolika je stvarna uloga Balkana u globalnoj trgovini narkoticima, da li su balkanski klanovi samo logistički partneri ili samostalni akteri, i može li se region naći u fokusu američkog pravosuđa.

Podela "posla" između latinoameričkih i balkanskih grupa

Dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Radojica Lazić kaže za RTS da se Venecuela kao država ne može označiti kao narko-kartel, ali se može optužiti da dozvoljava promet kokaina i drugih psihoaktivnih supstanci preko svoje teritorije.

"Ali ono što su SAD uradile, kidnapovanje predsednika i njegove supruge, protiv je svih normi međunarodnog prava“, istakao je Lazić.

Kada je reč o balkanskim kriminalnim grupama, rekao je da su balkanske grupe na udaru radara SAD, ali da su glavni nosioci te aktivnosti latinoamerički karteli koji proizvode i distribuiraju narkotike, dok su balkanske grupe uključene u logističke poslove, i pre svega kada je u pitanju prevoz.

Koliko su čvrsti dokazi sa Skaja

Na pitanje koliko su transkripti sa aplikacija poput Skaja, ANOM-a i Enkročeta pravno "čvrst" dokaz u međunarodnim i domaćim postupcima kada je reč o slučaju zaplene pet tona kokaina na Arubi i presude crnogorskim državljanima, profesor Pravnog fakultata u Podgorici Velimir Rakočević rekao je da je sve to važno, iako je na početku bilo dilema da li priznati to kao dokaz.

"Većina država Evropske unije, SAD, naravno tu je i presuda Evropskog suda pravde iz aprila prošle godine i brojne druge, potpuno su jasno ukazale da ukoliko se ispune zakonski uslovi, sve ove presretnute komunikacije mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku“, istakao je Rakočević.

Istakao je da je u presudama crnogorskih sudova, koje su već postale pravosnažne, Skaj komunikacija korišćena kao dokaz.

"Ne možemo govoriti o homogenosti i nekoj kompaktnosti 'balkanskog kartela', jer se ne radi o klasičnom tipu kriminalne organizacije, već o jednom adaptabilnom i tome slično, gde ima više kriminalnih organizacija difuznog karaktera i one su povezane samo u delu gde se poklapaju njihovi interesi. U svakom slučaju, imajući u vidu sve ove trendove kriminalne organizacije sa ovih prostora, uzimaju se pre svega kao ozbiljna opasnost i za američke interese. A kada su američki interesi ugroženi, vidimo kako se reaguje – kao iz vremena Džona Vejna“, istakao je Rakočević.

O terminu "balkanski kartel"

Lazić je rekao da sam naziv "balkanski kartel" nema pravno utemeljenje, to je više kolokvijalni naziv za određeni deo globalne mreže sa nekadašnjih jugoslovenskih prostora, uključujući tu Albaniju i Bugarsku.

Prema njegovim rečima, to je deo jedne šire mreže koji na neki način poslednjih godina sve više dobija na zamahu, naročito u poslednjih deset godina.

"Tu su naročito veoma bitne te takozvane slabe države, kako Latinske Amerike, tako i Zapadne Afrike, koje postaju baza za takve aktivnosti, pre svega pomorske luke, gde je izražen veliki nivo korupcije u tim državama, loša kontrola carinskih i drugih policijskih organa radi tih transporta“, kaže Lazić.

Saradnja balkanskih država sa DEA i Evropolom

Govoreći o saradnji balkanskih država sa DEA, sa američkim tužilaštvom, ali i sa Evropolom, Rakočević je rekao da je nezamislivo danas i pomisliti da se ozbiljnije suprotstavite transnacionalnom kriminalitetu bez intenzivne saradnje.

"Kad pođemo od naših država – od države Srbije, države Crne Gore, sve te najjače operacije ili najteži predmeti su i otkriveni i rasvetljeni i procesuirani i došlo je do osuđujućih presuda upravo zahvaljujući partnerima, bilo da je to evropska policija, bilo da su evropske države…“, kaže Rakočević.

Apostrofirao je kao problem skromne alate kojima raspolažemo i hroničnu neefikasnost, odnosno neažurnost sudova, jer, kako kaže, ono što je na kraju finale svega toga – pravosnažne sudske presude kao merljiv rezultat.

Napominje da će tu biti potrebno investirati u budućem periodu kako bi se države regiona borile sa planetarnim problemima.

Šta ukazuje da su balkanske grupe u fokusu SAD

Na pitanje šta bi ukazalo da su balkanske grupe u fokusu SAD, Rakočević je rekao da su tu brojne aktivnosti od, na primer, sankcija, finansijskih istraga, brojni represivni mehanizmi koji im stoje na raspolaganju i oni se sigurno neće libiti da posegnu za njima, a naročito ako ih proglase narko-terorističkim organizacijama.

"Tada po njihovim zakonima, koji prilično jasno ograničavaju ljudska prava i slobode, onda mogu i da se primene određene metode i sredstva gde bi naravno taj primarni cilj bio da se neutrališu izvori opasnosti nauštrb ljudskih prava i sloboda. Kada zvanično započnu sa procesuiranjem i primenom mera, naročito oduzimanja imovinske koristi stečene kriminalitetom, onda ćemo videti da su se ozbiljno pozabavili ovom problematikom“, rekao je Rakočević.

Govoreći o slučaju gde je jedan maloletnik uhapšen zbog sumnje da je pripremao još jednu likvidaciju za značajno novčano obeštećenje, Lazić je rekao da organizovani kriminal ne poznaje granice.

"Sasvim ozbiljna i povoljna meta je i regrutacija maloletnih lica", rekao je Lazić.