Apoteke Beograd između javnog interesa i tržišta – da li bi grad u slučaju koncesije izgubio kontrolu

Ustanove koje su u javnom vlasništvu, kao što su "Apoteke Beograd", nisu dovoljno fleksibilne na tržišne uslove. Privatne apoteke imaju veću slobodu, bolje marže i samim tim lakše dobijaju tržišnu utakmicu, rekla je za RTS Vesela Đirković.

Ona dodaje da problemi u poslovanju nisu specifični samo za Beograd ili Srbiju, već da su karakteristični za veliki broj javnih sistema. Posebno ukazuje na činjenicu da zakon o apotekarskoj delatnosti, iako je bio u nacrtu, nikada nije usvojen, što je dodatno doprinelo trenutnom stanju.

"Neusvajanje zakona o apotekarskoj delatnosti sigurno je uticalo na loše stanje, ali sa ekonomske tačke gledišta nisam sigurna da bi i njegovo usvajanje samo po sebi dovelo do toga da apoteke posluju profitabilno", ističe profesorka Ćirković.

Koncesija nije privatizacija

U javnosti se često izražava bojazan da bi uvođenje koncesije značilo privatizaciju "Apoteka Beograd" i ugrožavanje dostupnosti lekova. Ćirkovićeva naglašava da je reč o pogrešnom tumačenju.

"Javno-privatno partnerstvo sa elementima koncesije je potpuno suprotno od privatizacije. Vlasništvo ostaje u rukama grada, a privatnom partneru se daje samo pravo upravljanja na određeni broj godina", objašnjava profesorka.

Prema važećoj regulativi, koncesija može trajati od 5 do 50 godina, nakon čega se upravljanje ponovo vraća gradu Beogradu. U tom periodu, grad zadržava pravo nadzora i odlučivanja, i ostaje aktivan učesnik u celom procesu.

"Grad ne gubi kontrolu, već od samog početka definiše uslove koje će privatni partner morati da poštuje – od dostupnosti lekova sa osnovne liste, preko marži, do nastavka proizvodnje pojedinih preparata koje su Apoteke Beograd i do sada pravili", kaže Ćirković.

Uloga grada i zaštita javnog interesa

Jedno od ključnih pitanja je šta će biti sa manjim, manje profitabilnim apotekama koje su građanima često jedini dostupan izvor lekova. Prema rečima Vesele Ćirković, upravo je grad taj koji ima mehanizme da zaštiti javni interes.

"Grad Beograd je taj koji propisuje uslove i može da obaveže koncesionara da zadrži i manje profitabilne apoteke. Finansijska konstrukcija može da se napravi tako da profit sa atraktivnih lokacija nadomesti gubitke na manjim", objašnjava profesorka ekonomije.

Ona priznaje da je nadzor često najslabija karika u projektima javno-privatnog partnerstva u Srbiji, ali smatra da grad ima mogućnost da taj problem prevaziđe.

"Nemamo dovoljno razvijene mehanizme nadzora, ali sam sigurna da će grad Beograd imati to u vidu i obezbediti kontrolu. I sami građani mogu da učestvuju u nadzoru, da ukažu na probleme i obrate se lokalnoj vlasti", naglašava Ćirković.

Ukoliko privatni partner ne poštuje ugovor, grad ima pravo da ga raskine, iako, kako kaže, ni privatniku nije u interesu da rizikuje prekid ugovora nakon ulaganja u prostore i poslovanje.

Profesorka Ćirković podseća da je u većini evropskih zemalja prisutan kombinovani model upravljanja apotekama.

"Apoteke jesu strateški važne za svaku državu, ali i u Evropi postoje modeli u kojima javni sektor zadržava vlasništvo i nadzor, dok privatni partner upravlja. To je model koji se razmatra i kod nas", zaključila je u razgovoru za RTS profesorka Vesela Ćirković.