Od kartonskog dokumenta do lične karte – mladi Avganistanac u Srbiji našao dom

Poslednje izmene Zakona o strancima donele su razrešenje administrativnih teškoća ne samo strancima već i osobama kojima je u Srbiji odobren azil. Dobijanjem mogućnosti da prijave stalno nastanjenje, stekli su i drugačiji položaj u našoj zemlji. Od tada se u proseku, na godišnjem nivou, registruje 20 stalnih boravaka osobama kojima je odobren azil.

Među migrantima koji su balkanskom rutom pokušavali da stignu do Zapadne Evrope, bio je i tada tinejdžer iz Avganistana Fazal Bari.

U Srbiji je odlučio da potraži zaštitu i trajni dom, pa je u međuvremenu završio srednju školu i zaposlio se. Uz tri jezika koja govori, naučio je i srpski.

Devet godina nakon što je dobio azil, od ove godine ima i svoju beogradsku adresu, a umesto kartonske isprave i pravu ličnu kartu.

"Osećam se sada prelepo, pošto mogu da otvorim račun u banci, da kada sam bolestan mogu da idem u dom zdravlja, oni sada znaju ko sam. Imam elektronsku ličnu kartu, a i poslodavac kao i policija znaju da je prava lična karta", priča Fazal Bari.

Od 2008. do danas, svega 250 osoba dobilo je azil u Srbiji. Ipak, neki od tih ljudi su i posle toga nastavili svoj put. Prvo rešenje o stalnom nastanjenju jednom od njih doneto je u februaru prošle godine.

"Posle dobijanja stalnog nastanjenja, postoji mogućnost i apliciranja za državljanstvo, posle tri godine otvara se i ta mogućnost. I taj proces nije slučajno dug, jer je potrebno da se sistem i država uvere da ljudi koji dobiju azil zaista i žele da ovde i ostanu. Mada mogu reći da postoje brojni izazovi, možda bi izdavanje ličnih karata sa elektronskim čipom trebalo da bude u ranijoj fazi", navodi Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Među onima koji su već prošli celu proceduru azila uglavnom su Sirijci, Avganistanci, stanovnici Burundija, Libije, Gaze, Ukrajine.

Teškoće u nastavku puta razlog za ostanak u Srbiji

Za ostanak se najčešće odlučuju kada se suoče s teškoćama u nastavku puta, posebno ako je druga opcija ilegalan prelazak granice. Zadržavaju se i oni koji su imali kontakt sa Srbijom i porodice s decom.

"Iako je život u Srbiji težak, meni je prelepo. Ja volim srpski narod, prelepa je država, lepe su srpska kultura, sarma, ćevapi, sve je to ovde. Trenutno nemam neke planove, radim dva posla, u restoranu i kao prevodilac. Videću za dalje, mislim da je sve super, kako treba, za dalje još ne znam kako će biti", kaže Fazal Bari.

Azil u Srbiji traže državljani zemalja u kojima traju sukobi, ali i oni koji su politički ili na neki drugi način progonjeni ili ugroženi. U odnosu na njih, broj onih koji samo prolaze kroz našu zemlju znatno je veći.