Британија усвојила закон о депортацији азиланата у Руанду који УН осуђује

Идеја о депортовању азиланата у Руанду рођена је пре тачно две године.

За тадашњег премијера Бориса Џонсона инспирација је била контроверзна политика Аустралије, која азиланте процесуира док чекају на одлуку у прихватилиштима у Папуа Новој Гвинеји.

Нацрт Закона прошао је кроз својеврсни пинг-понг меч између горњег и доњег дома парламента.
Врховни суд тражио је гаранције да је Руанда безбедна земља.

У изборној години, непопуларним конзервативцима је неопходна бар једна успешна иницијатива.
Британски премијер Риши Сунак повукао је црту.

"Сад је било доста! Нема више развлачења, ни одлагања. Парламент ће заседати вечерас и гласати колико год да је касно. Без даљих питања и условљавања. Летови ће кренути за Руанду", поручио је премијер посланицима.

Закон је коначно усвојен у ситним сатима у понедељак.

Дан касније је саопштено да ће први авиони узлетети ка Кигалију за најдаље дванаест недеља.

"Аеродром смо ставили у стање приправности. Заказали смо чартер летове. Пет стотина обучених људи чека да испрати илегалне имигранте све до Руанде. Још три стотине ћемо обучити у наредним недељама", објаснио је Сунак.

У прихватном центру у Дербију, азиланти су у страху.

Фатима, азиланткиња из Авганистана, тврди да закон "није фер, посебно према Авганистанцима", који беже од талибана.

Масуд, азилант из Ирана, поручује свим азилантима да не долазе у Британију.

Нове погибије на Ламаншу

Само пар сати касније, надомак француске обале, из препуног гуменог чамца испали су тројица мушкараца, жена и седмогодишња девојчица. Нису доживели да пређу Ламанш.

Жан Лик Дубаел, градоначелник Вимроа, градића надомак којег се несрећа догодила, криви Лондон.

"Британци нам плаћају да их зауставимо, али их они оберучке прихватају. Дозвољавају им да отворе рачуне у банци и да раде без уговора. Таква је енглеска привреда", каже Дубаел.

Док педесет петоро преживелих са тог чамца стиже у Довер, грађани мало очекују од новог закона.

Стручњак за медије Кеј Марш објашњава да број смртних случајева на Ламаншу наставља да расте.

"Одвраћања су безуспешна. Потребан нам је хуманитаран приступ", сматра Марш.

Филмски радник Роберт Кромби слаже се да нова политика неће уродити плодом.

"Боље да им дамо новац да се настане, отворе фирме и живе лагодно с обзиром да трошимо два милиона фунти по особи", тврди Кромби.

Толико заиста британске пореске обвезнике кошта депортација првих три стотине азиланата.

У Руанди све спремно за азиланте

Из Кигалија поручују да су спремни за њихов пријем.

Становник Кигалија Алексис Хитимана сматра да се доласком азиланата отварају нове
могућности.

"Они своја знања могу да поделе са нама. То је за нас у Руанди само добробит", каже Хитиман.

Његов суграђанин Анри Ндагиђмана подсећа да Руанда има искуства са избеглицама због геноцида над Тутсијима.

"Тада су нам помогле суседне земље. Подржавамо азиланте, јер их разумемо. Добро је за њих да дођу и за нас да их угостимо", тврди Ндагиђмана.

Уједињене нације осуђују британски закон.

Портпарол Високог комесаријата УН за избеглице Равина Шамдасани позива Лондон да преиспита спорни закон.

"Препуштањем одговорности за избеглице другима, умањивањем ингеренција судова да надзиру депортације, смањивањем приступа правном леку, ограничавањем заштите домаћих и међународних људских права за азиланте, нови закон озбиљно подрива владавину права у Британији и глобално успоставља опасан преседан", оштра је Равина Шамдасани.

Судбина азиланата у рукама је некадашњег тужиоца, тренутног лидера опозиционих лабуриста, а, према свим испитивањима јавног мњења, британског премијера до краја године.

Сер Кир Стармер обећава да ће укинути спорни закон по кратком поступку чим ступи у улицу Даунинг број 10.

За то време на Ламаншу нове избеглице крећу на опасан пут по изузетно хладном априлском времену.