Da li će smrt pape Franje ponovo pokrenuti pitanje kanonizacije Stepinca

Podsećaju da je preminuli papa tim povodom formirao mešovitu komisiju, ali da nije stavio potpis ni na jedan zahtev hrvatske strane.

Stručnjaci tvrde da Zagreb neće odustati od svojih namera, a epilog će, kažu, zavisiti od toga ko će biti novi papa.

Za početak, ako je verovati pojedinim hrvatskim medijima, za papom Franjom ne treba žaliti.

Dan posle sahrane pape Franje, a u danu sećanja na žrtve genocida u NDH, istoričar Aleksandar Raković tvrdi da predstavnici crkve u Hrvatskoj do kraja nisu uspeli da izdejstvuju papin potpis na kanonizaciju Alojzija Stepinca.

"On je bio nadbiskup crkve u Hrvata u vreme NDH i nije posezao za oštrim merama protiv onih koji su "bili deo crkve, a učestvovali su na prevođenju Srba u katoličku veru, pogubljenjima Srba i njihovom proterivanju. Posle rata, zbog lobiranja Zapada da Tito treba da pokaže fleksibilnost, Stepinac nije osuđen na smrt u komunističkoj Jugoslaviji i do kraja živeo u zatočeništvu", podseća Raković.

Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija - Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić navodi da papa Franja nijednom nije posetio Hrvatsku za razliku od svojih prethodnika Benedikta 16. i Jovana Pavla Drugog, te da je bio prvi poglavar koji je osnovao komisiju koja bi ispitala ulogu Stepinca u Drugom svetskom ratu.

"Uvek se setim reči svog rimskog prijatelja koji mi je rekao da Srbi treba da iskoriste vreme pape Franje jer je prvi pokazao želju da nas razume i čuje šta imamo da kažemo. To je, pre svega, pokazao odnosom prema pitanju kanonizacije Stepinca. Formirao je mešovitu komisiju u kojoj su bili i predstavnici SPC sa jasnim stavom kako želi da zna istinu zasnovanu na činjenicama. Komisija je završila rad bez rezulata, ali meni su najviši predstavnici Svete stolice preneli da je papa rekao da se ta stvar zaustavi jer ne želi nove konflikte na Balkanu", seća se Palalić.

Ono što je išlo u prilog srpske strane, a na čemu su predano radili istoričari, bila je obimna arhivska građa, kako domaća tako i inostrana, tvrdi Raković.

"Išlo je veoma u prilog i to što su jevrejski istoričari takođe pokazali da je crkva u Hrvata značajnim delom učestvovala u genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima. A samim tim, ne može se amnestirati ni poglavar Stepinac koji se do poslednjeg dana postojanja NDH molio za Pavelića zajedno sa čitavim klerom. Vi ste deo tog sistema onda, kaže Raković."

Dodaje i da uprkos dokazima srpske strane i odluci pape Franje, Zagreb neće odustati od zahteva za Stepinčevom kanonizacijom.

"To je za njih suštinsko, gotovo životno pitanje, jer žele sebe da amnestiraju za zločine genocida. Ako se poglavnik crkve samom kanonizacijom amnestira, onda se relativizuju zločini i uloga NDH u genocidu. Oni žele da operu sopstvenu prošlost, a kakonizacija bi im dala argumentaciju. To je čista politizacija ", zaključuje Raković.

Pored politizacije, ima i lobiranja tvrdi Palalić, ali sve, kaže, zavisi od toga kojoj će struji pripadati novi papa.

"Da li liberalnoj, kojoj je pripadao i papa Franja, ili konzervativnoj, koja je raspoloženija da gura temu kanonizacije. Mi Srbi treba da se nadamo da će biti izabran papa s kojim ćemo imati najmanje izazovima i sa kojim ćemo nastaviti razgovor na nivou koji smo imali sa papom Franjom", poručuje sagovornik.

Procedura oko izbora pape priča je za sebe. Od 250 kardinala pravo glasa ima njih 135. Tokom konklave, oni će biti u izolaciji, što znači bez mobilnih telefona i kompjutera.