Kardinal Nemet u Uskršnjoj poslanici: Svi da preispitaju svoje delovanje, dobro na kraju uvek pobeđuje

Nadbiskup Nemet, u poslanici, ukazao je da Uskrs vidljiv u naporima svakog društva da stvori uslove pravednog saživota, gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe i temeljna prava svakog čoveka.

"Sve to izvire iz činjenice da je Isus Hrist umro i uskrsnuo za svakog čoveka i ceo stvoreni univerzum", rekao je Nemat.

Borba, međutim, naveo je, ne vodi se ni oružjem, ni dronovima, niti kompjuterskim virusima ili sredstvima masovnog zastrašivanja i dezinformacijom.

"Ova borba se vodi u samom srcu čoveka, u srcu svakog od nas. U hrišćanskoj tradiciji ona se zove obraćenje. To zaista znači 'okrenuti se u drugom smeru', 'promeniti mišljenje', 'usmeriti se nazad' ili 'povratiti se'. Obraćenje je glavni zadatak svih hrišćana, i to uvek nanovo, s potpunim predanjem i požrtvovanjem", poručio je nadbiskup.

Ističući da "obraćenje postaje glavni zadatak svih nas", Nemet je naglasio da "naši gresi takoreći ponovo razapinju Isusa na krst".

"Veliki ruski pisac Dostojevski veličanstveno opisuje ljudsku narav u knjizi Braća Karamazovi, pokazujući da bismo mi ljudi bili sposobni ponovo osuditi i ubiti Isusa ako bi se on još jednom pojavio među nama. To je naša ljudska priroda, ali Bog je čoveka zamislio drugačijim: Isus, Bogočovek, svojim uskrsnućem pokazao je da ljudska priroda može da se bori bez nasilja za dobro svih nas i da dobro na kraju uvek pobeđuje – dobro, a ne greh i smrt", poručio je Nemet.

Zajednička proslava Uskrsa

Napominjući da ove godine svi hrišćani proslavljaju Uskrs istog dana, što se poslednji put dogodilo 2001. godine, Nemet je istakao da je to od suštinskog značaja, posebno zbog 1700. godišnjice Nikejskog sabora – Prvog ekumenskog ili vaseljenskog sabora hrišćanske crkve, čije odluke i danas predstavljaju temelj skoro svih hrišćanskih zajednica.

Podsetio je da je taj sabor, između ostalog, doneo i odluku o jedinstvenom datumu slavljenja Uskrsa, ali da je tokom istorije došlo do razilaženja između istočnog i zapadnog računanja vremena u crkvenim krugovima, a kroz vekove taj jaz je produbljen i nekim ljudskim poluistinama.

Prema njegovim rečima, vernici s pravom postavljaju pitanje zašto se svake godine menja datum proslave najvažnije svetkovine hrišćanske vere i zašto hrišćanske zajednice ne mogu da se dogovore oko jedinstvenog datuma za tako veliki praznik.

"Zajednička proslava bila bi moguća kad bismo se dogovorili oko jednog, jedinstvenog datuma, koji bi se ponavljao svake godine, istog dana u kalendaru. Sveti otac Franjo je, sledeći predloge pape Pavla VI, Jovana Pavla II i Benedikta XVI, više puta naglašavao da je Katolička crkva spremna da prihvati svaki zajednički datum za proslavu Uskrsa, jer važnost ove svetkovine nije u datumu, već u njenom sadržaju", istakao je Nemet.

"Uskrsnuće ostaje zauvek s nama"

Naglasio je da je uskrsnuće Isusa tako velik i tajanstven događaj da se ne može ograničiti ni vremenom ni prostorom.

"Uskrsnuće, jednom ostvareno, ostaje zauvek s nama. Ne sputava ga neki konkretan datum, jer datum proslave važan je samo za nas ljude – da se pobožno setimo čudesnih dela našeg Boga, da lično uđemo u dubinu ove velike tajne. Bez sećanja i slavlja Uskrsa mi bismo bili samo obična interesna grupa, nevladina organizacija ili svetska korporacija“, ocenio je Nemet.

Beogradski nadbiskup naglasio je da je Uskrs stvarnost prisutna svuda gde se ljudi vole i praktikuju ljubav jedni prema drugima.

"Uskrs je tamo gde se, i u tami greha i slabosti, javlja tračak nade, optimizma i snage za promenu. Uskrs je vidljiv u naporima svakog društva da stvori uslove pravednog saživota, gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe i temeljna prava svakog čoveka, što sve izvire iz činjenice da je Isus Hrist umro i uskrsnuo za svakog čoveka i celi stvoreni univerzum“, poručio je Nemet.

Poslanicu je završio porukom da svim hrišćanima i ljudima dobre volje želi blagoslovene uskršnje praznike, uz tradicionalni pozdrav: Hristos vaskrse!