Jevreji obeležavaju Pesah, spomen na spasenje iz egipatskog ropstva

Jevreji širom sveta započinju proslavljanje Pashe, istorijskog praznika ustanovljenog u spomen spasenja tog naroda od egipatskog ropstva. Smatra se najstarijim praznikom.

Večeras, sa zalaskom sunca, Jevreji započinju obeležavanje Pesaha, jednog od najznačajnijih jevrejskih praznika, koji se naziva još i praznikom proleća i beskvasnog hleba.

Obeležava oslobađanje jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva pre više od 3300 godina, prelazak preko Crvenog mora pod vođstvom Mojsija, i dolazak u obećanu zemlju.

Pripreme za praznik traju više od nedelju dana. Kuće se čiste od svih tragova fermentisane hrane sa kvascem, posuđe iskuvava.

Pesah se slavi osam dana. Prvo veče, posle molitve sa zalaskom sunca, u krugu porodice, počinje tradicionalna svečana večera, "Seder pesah".

Sama trpeza je poruka i simbol, na stolu se nalazi beskvasni hleb ili maces, živinsko pečenje, jaje, voće, salata kao i gorke trave koje podsećaju na težak život u egipatskom ropstvu. Tu je i posuda sa slanom vodom kao sećanje na suze Izraelaca.

Vrata od kuće za vreme večere ostaju otvorena kako bi se poželela dobrodošlica svakom dobronamernom putniku namerniku.

U okviru priprema za praznik, iz pukotina Zapadnog zida u Jerusalimu, najsvetijeg mesta za Jevreje, izvučeno je na desetine hiljada pisanih molitvi Bogu, kako bi se napravilo mesta za nove poruke.

Molitve stižu i od Jevreja ali i onih koji to nisu.