Vrhovni rabin Asiel: Pasha je rođendan jevrejskog naroda, izlazak iz egipatskog ropstva

Pasha je pomičan praznik koji uvek pada u proleće 14. dana meseca nisana po jevrejskom kalendaru, odnosno marta i aprila. Obeležava se više od tri hiljade godina i poznat je kao praznik proleća i beskvasnog hleba. U odnosu na Pashu utvrđuje se i datum Uskrsa po julijanskom kalendaru. Završava se na dan velikog hrišćanskog praznika Uskrsa.

Prema rečima Isaka Asiela, vrhovni rabin Jevrejske zajednice, izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva je rođendan jevrejskog naroda koji je bio porobljen u Egiptu. 

Izlazak Jevreja iz ropstva

Međutim, kaže da izlazak nije bio čin nekakvog revolucionarnog ustanka protiv Faraona, jer je narod bio toliko porobljen da je stenjao od težine rada. Mojsije, koji je odrastao na dvoru Faraona, je u jednom trenutku video kako jedan egipatski nadzornik tuče, on je to prekinuo, ubio tog Egipćanina i morao je da pobegne. I pobegao je i vremenom se oženio i bio je pastir.

"U jednom trenutku ima susret sa Bogom. Bog mu kaže da treba da se vratiš, da izađeš pred Faraona i da izvedeš narod iz ropstva. Mojsije kaže, nađi ti nekog drugog, nisam uopšte za taj posao, uz to imo je i neku govornu manu i stalno je pokušava da se na neki način oslobodi te dužnosti. Međutim, Bog je insistirao, poslao ga je, Mojsije izlazi pred pred Faraona i kaže, pusti moj narod, ide da služi Bogu. A Faraon pita, ko je taj Bog i gde vidite? Kaže, idemo u pustinju. Ha-ha, kakav je to Bog u pustinji? Nil je božanstvo, Faraon je Bog i tamo gde je plodnost, tu je i obilje i tu je Bog", priča vrhovni rabin.

Dodaje, da potom u jednom trenutku počinje obračun Boga Mojsijevog, to je Boga Izraela, sa bogovima Egipta i to onih  deset zala, pošasti koje su puštene na Egipat.

"Ako pogledate simboliku toga, svaki od tih pokušaja je zapravo obračunavanje sa jednim od božanstava Egipta. Žabe, božanstvo u Egiptu. Sunce, božanstvo u Egiptu. I do poslednjeg udara koji je bio pomor prvorođenih i među ljudima i među stokom. Ali Bog je zaobišao jevrejske kuće i taj naziv Pesah dolazi od glagola Pasah, što znači mimoići", objašnjava Asiel.

Stradali su, kaže, samo prvorođeni među Egipćanima, ali ne i prvorođeni među Jevrejima i takođe i svako prvorođeno od stoke.

Praznik beskvasnih hlebova

I nakon toga, kada je Faraon rekao, idite, narod izlazi, i to se, ističe rabin, zove praznik "beskvasnih hlebova". 

Objašnjava i da je praznik dobio takav naziv, zato što Jevreji nisu mogli da dobiju dovoljno vremena da naprave normalan hleb. Hleb je - voda, brašno, kvasac i minimum 18 minuta da naraste. 

"Međutim, ni toliko nije moglo, morali su da peku, i to je taj hleb bez kvasca. Međutim, izlazak se desio toliko brzo da testo nije stiglo ni da uskisne i taj praznik mi slavimo unazad, na događaj koji se odigrao pre 3.345 godina. Ali ono što je suština, nije to bila revolucija predvođena Mojsijem, nego se Bog umešao u istoriju i izveo narod u slobodu. Umesto da služe Faraonu, služe Bogu", naglasio je Asiel.

Navodi da Jevreji u pustinji dobijaju Toru, pojašnjava, političkim jezikom dobijaju ustav i onda treba da uđu u obećanu zemlju da tamo naprave društvo koje neće biti karbon kopija egipatskog društva: I zaista kako ga Biblija vidi, jedan horizontalan tip društva u kojem postoji demokratizacija znanja, da svakako može da se obrazuje i po svojim zaslugama da zauzme mesto u društvu kojem pripada.

To je, ističe, osnovna ideja koja je i religijska i ima neku svoju društvenu pozadinu i pravi se jedan potpuno drugi tip društva koji je u antičkom svetu bio potpuno nepoznat.

Kako se praznik obeležava 

Prema rečima vrhovnog rabina, praznik se u sinagogi obeležava molitvama, a što se tiče porodice istorija pred praznik je već počela.

"U našoj kući mi smo već počeli da čistimo stan od bilo čega kvasnog, treba skloniti posuđe koje se koristi tokom godine. Da se uzme posuđe koje je isključivo za praznik Pesah, jer ništa kvasno ne jedete, ni hleb, ni brašno, ništa. Morate da vodite računa o tome da u toku sedam dana u Izraelu, u dijaspori osam, ne smete ništa u posedu da imate kvasno, da bude viđeno. Ali ako imate neku veću količinu, brašna i tako dalje, zašto biste to bacili, onda se vrši prodaja ovog brašna, nađete nekog komšiju, koji bi bio spreman da se otkupi", pojašnjava Asiel.

Nakon toga se sprema Seder večera za Pesah, gde se jede obredna hrana koja podseća na trenutak izlaska iz Egipta. Priča se, priča o izlasku iz Egipta i to se zove Hagada ili Hagada Šel Pesah.  

Dogodine u Jerusalimu

I obično najmlađi član porodice postavlja pitanje. Po čemu se ova noć razlikuje od svih drugih noći? Svake druge noći mi jedemo kvasno i beskvasno, ali ove noći jedemo samo beskvasno itd. 

"Ali zašto najmlađi? Da bi se najmlađi naučio da postavi pitanje. Da ne bude kao u autoritarnom sistemu, čuti tako je, naučio i doviđenja. Ne, nego moraš da naučiš da koristiš glavu, Bog ti je dao um, ima da ga koristiš, a naučićeš tako što ćeš da počneš da postavljaš pitanja i što ćeš dobiti odgovor. I ta večera se vrlo često otegne duboko do noći", priča vrhovni rabin.

Kada se završi večera, poslednje što se pojede je upravo komad beskvasnog hleba, koji simbolizuje ne više ropski rad, nego slobodu. Nakon toga se čitaju zahvalni psalmi, pevaju se pesme, a onda se jedan deo macesa, beskvasnog hleba, umota u jednu tkaninu i to se sakrije. Najmlađi članovi porodice traže to i kada pronađu, onda se vrši otkup, dobijaju poklone.

To je, naglašava Asiel, zato da bi se oni održali budnim i završava se sa čuvenom rečenicom: "Dogodine u Jerusalimu!".