U Miljkovici još gori petrolejka – Zaštitnik građana se uverio da meštani žive bez struje i puta

Nisu mnogo pomogle ni posete gradonačelnika Prokuplja, ni predstavnika Elektrodistribucije. Nebojša Đorđević, novinar iz prokupačkog dopisništva RTS-a je skoro dva meseca svakodnevno sa ljudima iz Miljkovice.Traži se rešenje.

Tako je bilo i juče kada je prvi put sa njima je bio i Zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji se na licu mesta uverio u nedostojne životne uslove tih porodica. U razgovoru sa njima razmotrio je moguća rešenja, koja, kako je istakao, moraju biti i brza i sveobuhvatna.

Prohladan početak aprila, još je hladniji na obroncima Vidojevice, u selu Miljkovici, gde ekipu RTS-a ponovo vodi blatnjavi put, kojim se jedva kreću do domaćina, familije Milovanovića, za koje je vreme stalo pre desetina i stotina godina, do pre mesec dana i bukvalno zaboravljene od svih.

Ko "bosa po trnju"

Milijana, koja živi sama, dočekuje ih srdačno, kao i prvi put, valjda iz zahvalnosti što je i njihova muka, konačno isplivala na površinu. Dok poslužuje tek skuvanu kafu, upoznaje ekipu i sa svojima najmilijima, koji takođe jedva stignu do nje, da je posete.

"Ja ostajem ovde dok sam živa, pa sad ako se to možda uradi, može, ako ne može. Ako je baš došlo dotle da ne može da se uradi ništa, nekom je na čas, nekom je alal na sve. U 21. veku da živiš i bez struje i bez puta, to je stvarno nemoguće. Ali dobro, to je njihova volja, kako hoćete, tako odlučite", kaže Milijana Milovanović.

Kaže da je u međuvremenu pokušala da nešto uradi i u prokupačkoj Elektrodistribuciji, makar da podnošenjem zahteva za priključkom, zadovolji formu, ali se kako ističe, provela ko "bosa po trnju".

"Ja sam skoro otišla u distribuciju dole da vidim, da nađem tog čoveka koji je za to. Međutim, onaj njegov što stoji na vratima maltene nije mi dao da uđem unutra. On kaže, nije tu, on je otišao negde. Izlazili su, kaže, i oni su svi otišli ​​na doručak, ušli.
I još sam se vratila, šta ću? De, dićeš?", dodaje Milijana.

Nakon početne nade da se nešto konačno može promeniti, ona splašnjava i u porodici Dušana Milovanovića, na čija pleća su se navalili i bolesna žena i sin sa posebnim potrebama, u potpuno nedostojnim životnim uslovima, koji samo pogoršavaju i inače tešku situaciju.

"Ja bih voleo ovde da se to uradi, taj put, ako ne. ja moram odavde da idem. Znači, nemamo čega. Žena obolela, sina, vidite, da je mentalno zaostao, ja sam oboleo. Znači, ja bih voleo, opet kažem, ovde tu mi je otac živeo, tu mi je majka živela, tu mi je brat, ali, pod ovim uslovima nema života. Znači, hteo, ne hteo. Pomogli, ne pomogli. Znači, ja ću, možda, za godinu biću prinuđen da moram da idem odavde", poručuje Milovanović.

Odakle krenuti i šta učiniti da se pokrenu oni koji su u mogućnosti, ali i obavezi da pomognu da se pokrene davno zaustavljeni točak, dugo je razmatrao u otvorenom razgovoru sa Milovanovićima i zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem, koji je i sam bio iznenađen onim što je video u Miljkovici. 

Da li je moguće da  ovako nešto postoji

Pašalić ističe da je moguće.

"Em smo snimili, em sam živi svedok. postoje ljudi koji žive bez struje, bez puta. Da dođete do njih je bukvalno avantura u smislu da im neko dođe da im pomogne ili da oni dođu da potraže pomoć ili da neko nešto donese u smislu nekog materijala za građevinske radove ili nešto slično. Naš posao je u ovom trenutku, da se sutra obratim onima koji su dužni ili koji se bave izgradnjom puteva, ili konkretno Putevima Srbije, Elektrodistribuciji da nam tačno kažu koliko i šta treba da se uradi da bi prvo došao put, jer put je preduslov da bi došla struja. A, ako je to neisplativo, da se to jasno kaže i da se onda traži drugo rešenje", naglašava zaštitnik.

Ukazuje da je neko zakazao, da je morao i pre njega i televizijske ekipe, da dođe i da obiđe ove ljude, da vidi kako žive ljudi i opština.

"Zato ćemo da odemo i da pitamo zašto neko ovde nije došao ranije", naglasio je on.

Pašalić se sastao i sa meštanima susednog sela Obrtinca, koji su se požalili na put do njihovog mesta, kojim je gotovo nemoguće proći, zbog čega imaju sve veće probleme u plasmanu svojih poljoprivrednih proizvoda, koji su sve traženiji zato što rastu u netaknutoj prirodi uz minimalnu upotrebu hemije. 

Priče o ljudima koji u okolini Prokuplja žive kao u 19. veku

U gostovanju u Jutarnjem programu Zoran Pašalić je podelio svoje utiske tokom posete Miljkovici. Prioritet je kaže put, jer bez njega nema ni struje.

"Mi smo išli nekoliko kilometara pešice zaista kroz nešto što se može nazvati relativno netaknutom prirodom. U nekim uslovima, kao što su loše vremenske prilike, to je zaista jako, jako komplikovano. Tu ne može ni jedno vozilo da prođe. S toga smo im isticali njihov život, u smislu da im treba pomoći na ovaj ili onaj način", kaže zaštitnik.

Dodaje da je uradio preliminarni proračun za makadam, jer kaže niko od njih ne očekuje asfalt, pet do deset hiljada evra po kilometru.

"Radi se ovde o četiri kilometra do ovih ljudi koji imate prilog, a do Obrtinca negde oko tri kilometra. E sad, kada se to direktno uradi, onda će ljudi sigurno moći da imaju kontakt mnogo veći sa civilizacijom, pa samim tim onda se može govoriti o struji", navodi Pašalić.

Posebno naglašava da mi moramo da našu zemlju Srbiju, obiđemo i da dođemo u njen svaki deo i da vidimo kako ljudi žive. 

"Ja ću svakako u narednom periodu, ne zato što sam ovim potaknut, nego zato što mi je to posao, da obiđem mnoge delove Srbije gde ljudi žive istovetno ili slično.To je jedan deo Srbije, lep, izuzetno, to je priroda izuzetna. Ono što ti ljudi rade izuzetne vrednosti. Ali svakako to je suština", ističe Pašalić.

Šta prvo može da se uradi

Zaštitnik ponavlja da prvo mora da se izračuna koliko bi koštalo da se meštanima uradi put.

"Mi smo izračunali, s naše strane, treba onaj ko bi to realizovao da da ponudu, zatim uvođenje struje u kuće, o kojima smo govorili, porodice Milovanović, da su dve praktično kuće, nije to samo jedna porodica, to su dve porodice, i da se onda vidi da li je to način da se problem reši. U slučaju da se na taj način problem ne može rešiti, onda pomoći ljudima da reše na drugi način.

Jedna porodica bi se, kaže izmestila iz tog prostora i da su videli daoni bukvalno ne mogu da nastave da tako žive.

"Baka, koja je bila izuzetno ljubazna, koja nas je primila u kuću, ona je stava da odatle ne treba i ne želi da ide, a svakako mora da se nađe način da i njene potrebe budu rešene na pravi mogući način", navodi Pašalić. 

Dodaje i da je Centar za socijalni rad takođe vrlo bitan i da je njegovo učešće u svemu tome, možda i ključno. Poručuje da će se danas, pored elektrodistribucije, puteva, odnosno lokalne samouprave, obratiti i Centru za socijalni rad.

"Bilo bi, ako ništa drugo, profesionalno obići te ljude i videti u kojim uslovima žive", zaključuje Pašalić.