Šume naše nasušne – treba li građani da brinu zbog seče stabala u Košutnjaku

Građani često upozoravaju na seču drveća i na to su posebno osetljivi. Čest nisu svesni da to rade radnici Javnog preduzeća "Srbijašume" ili "Zelenila" i da imaju dozvolu.

U pitanju je planska seča koju sprovodi "Srbijašume", a nelegalne seče, ističu iz tog preduzeća, u  poslednje vreme nisu primetili.

Seku se stara stabla po planu, kako bi vegetacija bila zdrava. Po preseku stabla, vidi se koliko je trulo. Stručnjaci ukazuju da, ukoliko se ovakvi delovi ne raščiste, nova stabla ne mogu da niknu. Nakon seče, sledi pošumljavanje. 

Zoran Davorija, direktor "Srbijašuma", naglašava da šumarska služba čuva i nadzire šume 24 časa, kako ne bi došlo do nelegalne seče ili požara.

"Oni nas uvek izveštavaju ako primete u šumi neke radnje koje nisu očekivane. Ovo je zaštićeno prirodno dobro, imamo čuvare šuma kao i u ostalim zaštićenim prirodnim dobrima. U Beogradu ih je šest", navodi Davorija.

Kako se gazduje šumama

Šumsko gazdinstvo "Beograd" gazduje državnim šumama na teritoriji grada Beograda na gotovo 15.000 hektara.

Adiba Džudović iz "Srbijašuma", navodi da je Košutnjak samo jedna od tih površina, kao i najznačajnije i omiljeno izletište Beograđana.

Kaže da su pred zimu priveli kraju radove na uklanjanju postojeće šumske vegetacije i sada bi trebalo, s prvim sunčanim danima proleća, da se ta površina očisti, raščisti, a na jesen da se pošumi.

"Tako da nema nikakve bojazni, zaista. Naši radnici imaju obeležja, ali angažujemo i izvođače radova. Možemo biti sigurni da su stabla uklonjena na propisan način ukoliko imaju šumski žig", ukazuje Džudovićeva.

Stabla za seču, doznake, evidentiranje stabala koje treba ukloniti obavljaju šumarski inženjeri sa licencom i njima se, nakon sticanja licence, dodeljuje broj žiga čiju evidenciju ima i resorno ministarstvo. 

Dozvola za seču i za privatne šume

Džudovićeva naglašava da je šuma resurs koji je od značaja za ukupno stanovništvo naše zemlje, bez obzira na to da li je to državna ili privatna šuma. Samim tim, i krčenje šuma je zabranjeno.

"Ukoliko ste vlasnik neke parcele, morate podneti zahtev u nadležnu šumsku upravu, sa dokazom o vlasništvu, ako ima više suvlasnika, onda treba saglasnost svih, da bi naš stručnjak, u zavisnosti od toga da li je šuma vegetativnog ili generativnog porekla, izašao na teren i radio obeležavanje stabala za sečenje. Takođe, ono što je posečeno ne sme da izađe iz šume ukoliko nije žigosano na propisan način", ističe Džudovićeva.

Posebno ukazuje na kontrolu prometa drvnih sortimenata, u cilju zaštite šuma od bespravnih seča. 

"U saradnji sa šumarskom inspekcijom i policijom, ukoliko vidite neki kamion ili traktor s drvima, oni moraju da imaju propisnu dokumentaciju i da budu obeleženi na propisan način", precizirala je Džudovićeva.

Važan je kiseonik, ali i stotine drugih funkcija

Svako drvo je zlata vredno, a stručnjaci ističu da šuma ima čak 300 funkcija, mogu da nam obezbede i do 50.000 tona kiseonika.

Samim postojanjem, šuma ima sposobnost da proizvodi drvnu masu. 

"Međutim, pogotovo u gradskim uslovima, najznačajnija je zaštita od erozije, od voda, zaštita od buke. Šuma ima i sposobnost da vezuje ugljen-dioksid, da proizvodi kiseonik, da pročišćava vazduh tako što filtrira prašinu. Zatim tu je i socijalna funkcija, zdravstvena funkcija, ekološka, edukativna, naučna i brojne druge", napominje Džudovićeva. 

Što se tiče Beograda, navodi da nemaju slobodnih površina koje su im dodeljene na gazdovanje, gde bi mogli da osnivaju nove šume.

Međutim, popravljanje stanja šuma na čitavoj teritoriji Srbije planirano je i ove godine.

"Bolje nemamo, ali možemo stručnim radom da dođemo do toga da naše šume budu kvalitetnije", zaključuje Džudovićeva.