Takovska 10: Društvena kriza i političko rešenje – da li je izlaz u (ne)posrednoj demokratiji

Više od četiri meseca traju protesti i studentske blokade zbog nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu, nazire li se moguće rešenje. Gde je Srbija posle četiri meseca protesta i blokada, jesmo li bliži eskalaciji ili razrešenju, da li bi bilo bolje da se izabere nova vlada i kakva bi to vlada trebalo da bude ili da se održe parlamentarni izbori? Da li je izgubljena školska godina, a dobijena direktna demokratija?

Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić veruje da smo sada bliže kraju nego početku krize, jer kako kaže nema novih ideja, i oni koji blokiraju fakultete sada pokušavaju to da preliju van univerziteta, pa se recimo sada  zakazuju zborovi.

"Imali smo tri velika skupa, u Nišu, Kragujevcu i Beogradu, i svaki sledeći može biti veliki, ali šta donose. Pokazalo se da zahtevi studenata nisu dobro osmišljeni, protesti nisu efikasno vođeni, jer ne možete nepolitičkim zahtevima dobiti politički dobitak", rekao je Antić.

Kako kaže, ovde je reč o potpunoj blokadi svih državnih univerziteta što se nije desilo još od Drugog svetskog rata.

"Školska godina je sada političko pitanje, čini mi se da blokaderi više nemaju puno karata. Možda nekada čovek izgubi pobedu, jer ne zna kada je vreme da pokupi žetone i napusti igru", kaže Antić.

"Agonija u kojoj su svi izlazi još mogući"

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, rekao je da je Srbija u akutnoj fazi duboke društvene krize, koja se prelila u političke institucije, najkasnije onoga trenutka kada je, kako smatra, uništen parlament i kada je posle toga vlada dala ostavku sa velikim zakašnjenjima.

"Ta faza je praktično agonična, u kojoj su svi izlazi još mogući. Akteri ne dosežu do nekakvog kompromisa ili do neke ideje o političkom izlasku iz krize ili imaju krajnje separatne projekte ili ne ulaze u to, kao studenti. Znači, očekuje se sada kako ćeš neki društveni stečeni kapital koji si napravio preliti u neke druge forme", kaže Stojiljković.

S druge strane, smatra da je opozicija bila suviše pasivna, dok vlast još uvek nije odlučila do koje mere može da ide u represiju, do koje mere može da spinuje, pa da preusmeri pažnju na neke probleme koje realno postoje u našem okruženju.

Poželjan način za izlazak iz krize, za njega bi bilo da dođe konačno do nekakvih izbora, u kojima učestvuju obavešteni građani, koji će znati ko su ljudi na listama, šta su njihovi kapaciteti, učinci, ko ih predlaže i ko finansira njihove kampanje…

"Meni treba otvoreni parlament, u kome se recimo neće desiti da stotine hiljada potpisa za neku inicijativu koju mi prikupimo volšebno nestane. Recimo, da imate javno slušanje o efektima zakona koje ste doneli. Recimo, šta su efekti zakona o ispitivanju porekla imovine, ili recimo, ko je to strpao stotine miliona evra u džep onim besmislenim zakonom kojim se vrši konverzija prava korišćenja u pravo vlasništva nad zemljištem", ističe Stojiljković.

"Dva moguća epiloga" 

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida smatra da Srbija nije bliža rešenju i da društvo ide u pravcu srednjoročne nestabilnosti, koja bi mogla da traje još mesecima.

"Za čistu situaciju potrebna su dva epiloga – da vlast konsoliduje moć ili da doživi kolaps. Srbija nije ranije pokazala da može u dužem periodu da bude u ovakvom stanju, da neke institucije rade, a druge ne. Ni izbori nužno ne daju izlaz, a to se može videti na primeru Gruzije", kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, Srbija je u društvenoj krizi, ali sa jakom političkim uzrocima i posledicama.

"Izlaz mogu biti politički mehanizmi ako bude društvenog dogovora. Mogu i izbori dati rešenje ali ako njima prethodi neka vrsta dogovora", objašnjava Klačar.

Vođen prethodnim iskustvom sa protestima, "Jedan od pet miliona" i "Srbija mora da stane", Klačar ne vidi mogućnost da će vlast ići na izbore.

Smatra da će vlast razmišljati o novoj vladi ako se prethodno potencijalno formira Vučićev Pokret za narod i državu i kada protesti budu na silaznoj putanji.

Klačar ocenjuje da se i jedna i druga strana međusobno potcenjuju i da polarizacija u društvu udaljava od rešenja krize.

"Vlast potcenjuje ono što se može nazvati organskim nezadovoljstvom, a sa druge strane, vlast se već otpisuje, a to ne odgovara stvarnosti. Zbog političke polarizacije, u medijima i na društvenim mrežama stiče se utisak da jedni druge ne čuju, da su zatvoreni u svojim balonima, i to nas udaljava od epiloga krize. Polarizacija nije slučajno nastala, ona je odabir učesnika", ističe izvršni direktor Cesida.

Podseća da radna grupa koja je bila formirana da unapredi izborne uslove pre godinu dana nije napravila nikakav napredak.

"Neka druga radna grupa morala bi da istraje u svom poslu, jer bi bili potrebni meseci da se preporuke Oebsa primene", smatra Klačar.

Društveno nezadovoljstvo i politika – šta bi doneli izbori

Studenti i građani koji ih slede, prema oceni profesora Stojiljkovića, nemaju jasnu ideju kako će neko društveno nezadovoljstvo koje ima brojne razloge da se transformiše u neki stav prema klasičnim političkim akterima.

"To može biti aktuelno za neke izbore koji bi bili recimo krajem ove ili početkom sledeće godine. Brzi izbori vam daju ove repertoare koje imate i neizmenjene odnose moći. Prema tome, vlasti odgovara i jedno i drugo. Zašto mislim da ta ideja o prelaznoj vladi na kraju, kad nađe svako izgovore da nije popustio i da nije previše dao, može da dođe? Zato što vi već sad imate bal pod maskama. Oni tako imaju nizak kredibilitet. Govorim sad pre svega o vlasti", objašnjava Stojiljković.

"Autoritarni režim koji ima podršku naroda i stranaka"

Čedomir Antić smatra da poslednjih 6-7 godina imamo izrazito klasno polarizovano društvo.

"Imamo autoritarni režim koji ima podršku naroda, ali i stranaka. I sada imamo izraz klasne borbe u društvu. Iz takvog problema se ne izlazi tako što zagovarate totalitarne plenume, i zatvarate fakultete. Kada govorimo o paralizi društva, mislim da će se vlast periodično suočavati sa ovakvim problemima. Moramo da razmišljamo o stvarima kao što je reforma Ustava i da ga prilagodimo, kao Grci, svojim problemima, ali to mora biti dogovor celog društva", rekao je Antić.

Smatra i da nikome nije u interesu da ova vlast nastavi da vlada kao do sada jer, kako kaže, postoji snažan autoritaran poriv da se tako vlada još od Demokratske stranke i zakona koji su doneti 2010. godine, a na koje se sadašnja vlast samo nadovezala.

"Ova vlast je postigla apsolutnu vlast ali i podele, a u narodu su to bitne razlike. Ovde se borimo protiv onih koji su omogućili da neko ubija decu u Duboni, i onih koji su omogućili da padne nadstrešnica", objašnjava Antić.

Kaže da bi, ikao nije za prelaznu vladu, jer ima iskustvo prelazne vlade, bilo dobro se napravi vlada koja bi reformisala izborni zakon.

"Ali nisam siguran da to strane žele. Svako gleda da prođe što jeftijije. Koncept narodnog pokreta koji zagovara SNS je pogrešan, stvaranje JUL-a je upropastio SPS, a već vidimo prepreke da se taj pokret formira. Čak iako to uspe kraće će da deluje, a kasnije će imati većih problema", rekao je Antić.

Kaže da su fakulteti dali blanko podršku studentima, i omogućili im da zatvore fakultete bez problema.

"Dozvolili smo da studenti kao jedan od zahteva postave povećanje naših plata, a to nije dobro. Danas je objavljeno saopštenje sa mog fakulteta, a ja nisam konsultovan, moja šefica katedre takođe nije konsultovana", navodi kao primer Antić.

Na osnovu iskustva sa blokadama i zloupotrebama u školama, profesor Antić vidi da je vlast našla način da to zaustavi.

"Postoji način da budu pritisnuti. Ako bismo pratili ono što smo prihvatili, a to je Bolonja morali bismo da kažemo da je ova godina propala. Krajnje je vreme da se neki dogovor postigne. Ovo je teško političko pitanje koje je, ako bi se sledili zakoni teško rešivo. Ali očekujem da će se dogovoriti, i da će se neka nastava organizuje u julu i avgustu. Papir sve trpi, tako da očekujem truli kompromis", kaže Antić.

Plenumi, blokade i ideja neposredne demokratije

Antić kaže i da ono što se danas 'prodaje' kao direktna demokratija je amaterizam, jer tu nema ničega.

"Mi nismo imali političku elitu spremnu da uvaži narodnu inicijativu. Imali smo inicijative za određena pitanja i sa potpisma 400.000 građana, ali su oni uglavnom završavali u pisarnicama. Imamo i mogućnost referenduma, ali kod nas su oni do sada služili samo da se nešto potvrdi", rekao je Antić.

Profesor Antić kaže da mu je drago što su studenti posle više decenija postali politički aktivni, ali da nije siguran koliko je njih zaista političko aktivno.

"Moramo da izađemo iz ideje blokade, da obe strane naprave jedan korak unazad", smatra Antić.

Profesor Stojiljković podseća kako su protesti počeli, koje smatra iznuđenim.

"Plenume i blokade smatram iznuđenim potezom, koji je rezultat, nakon mesec dana protesta i pada nadstrešnice, toga što se vlast bahatila pa je presvučena u nervozne vozače, svoje aktiviste uvela u situaciju u kojoj tuku studente i profesore FDU. FDU je onda krenuo u blokadu, ta se blokada raširila, ja mislim da je to bilo prvo, dosta spontano, bez nekog strateškog plana", podsetio je Stojiljković.

Za Stojiljkovića su forme neposredne demokratije nešto što je korektiv razvijene liberalno-predstavničke i nešto što joj daje neki socijalni supstrat i suštinu.

Zborove građana, Klačar vidi kao simbolički važne, ali njihov rad teško može da proizvede neke političke posledice.

"Ustav kao direktnu demokratiju vidi samo građanske inicijative (peticije) i referendum, dok zborovi mogu da postoje samo na nivou mesnih zajednica", navodi Klačar.

Kao najbolji način za izlazak iz krize vidi kompromis, prelaznu vladu ili nove izbore, a najgori da se krene u ozbiljnije sukobe.