Episkop Ilarion: Crkva Hrista Spasitelja u Prištini mogla bi da bude simbol tolerancije

Crkve i spomenici na Kosovu ne mogu biti srpski, jer srpskog naroda tamo nije bilo u srednjem veku. Crkvu Hrista Spasitelja u Prištini trebalo je srušiti posle rata. Pogrom 17. marta inscenirao je Beograd da bi odložio nezavisnost Kosova, su tri, kako je saopštila Eparhija raško-prizrenska, zapaljive i krajnje neodgovorne izjave albanskih istoričara Jusufa Buđovija i Envera Ređe, koje su proteklih dana odjeknule na KiM.

Ističući koliko su zapaljiva retorika i revizionizam opasni, episkop Ilarion je podsetio da je lažna vest da su za smrt albanskih dečaka odgovorni Srbi iz sela Zupče, bila povod za Martovski pogrom 2004. godine u kome je 4.000 ljudi proterano, više od 30 crkava i manastira uništeno, preko 20 ljudi ubijeno

“Stalni su pokušaji da se nametne priča da su Srbi uzurpatori na Kosovu i da su došli u nekom istorijskom trenutku i oteli kulturnu baštinu Ilira, odnosno Albanaca, i da je još 'drže u zatočeništvu'”, ističe episkop novobrdski.

Ukazuje na to da je Srpska pravoslavna crkva zabrinuta zbog takvih tvrdnji upravo imajući u vidu Martovski pogrom iz 2004. godine.

"Sa jedne strane su to toliko besmislene tvrdnje da Albanaci time sami sebi pucaju u nogu. Ali plasiranje takvih neistina može da izazove nesagledive negativne posledice i nasilje, čemu smo bili svedoci u prošlosti. Zato smo vrlo zabrinuti", kaže Ilarion.

"Netačna priča o uzurpaciji, Crkva Hrista Spasitelja na zemlji SPC"

Govoreći o Crkvi Hrista Spasitelja u Prištini na čije su rušenje pozvali albanski istoričari, episkop Ilarion smatra da, kada bi bila završena, mogla bi da bude simbol multietničnosti, inkluzivnosti savremenog društva na KiM u kojem dominiraju Albanci.

"Revizija istorije i pozivi na rušenje su zapravo deo jedne iste celine i sramota je savremenog albanskog društva na KiM imajući u vidu stepen sloboda veroispovesti, političkih sloboda, kretanja, prava na imovinu i identitet. Crkva Hrista Spasitelja, ako bi se završila, mogla bi da bude simbol multietničnosti, inkluzivnosti savremenog društva na KiM u kojem dominiraju Albanci", kaže episkop novobrdski.

“Mogla bi da pored velike katoličke katedrale koja je sagrađena nedavno i pored velike džamije, jedne od najvećih na Balkanu, bude zaista jedan lep hram koji će da svedoči to da je nama moguće da živimo zajedno. Trenutno je crkva Hrista Spasitelja simbol netolerancije i težnje da se Srbi istisnu sa Kosova i Metohije”, dodaje episkop Ilarion.

Ukazuje na to da je priča o uzurpiranoj imovini suštinski netačna zato što je crkva počela da se gradi 1996. godine u centru Prištine na zemlji SPC koju su komunističke vlasti otele posle Drugog svetskog rata, a kasnije je jedan deo te imovine vraćen. "Ceo univerzitet i uži centar grada, sagrađeni su na imovini koja je oteta SPC", kaže Ilarion.

Prema njegovim rečima, reč je opasnoj zameni teza i predstavlja simbol stanja u savremenom društvu na KiM.

“Tolerancija je na jako niskom nivou i, koliko god kosovski Albanci želeli da se predstave da su inkluzivni, da poštuju demokratske vrednosti, mnogi među njima bi bili najsrećniji da Srba tamo nema i zato je bitno da se i naša, a i međunarodna javnost svaki put alarmira kad se ovakve stvari dogode, da bi se sprečili mogući zapleti”, napominje Ilarion.

Episkop Ilarion ističe da su tvrdnje Albanaca toliko besmislene navodeći da je jedan vrlo značajan međunarodni diplomata rekao jednoj ministarki u privremenim prištinskim institucijama, kada je iznela neke slične tvrdnje, da je zapanjen kako slabo poznaje istoriju.

Ukazuje na to da je kosovsko društvo još pogodno tlo za verske, religijske i političke radikalne opcije, zato što su, kako kaže, korupcija i kriminal ogromni, a narod suštinski nezadovoljan, ocenjujući da je takva vrsta ambijenta pogodna za radikalizaciju mladih.

Sa druge strane, episkop Ilarion smatra da mnogi Albanci s razlogom osećaju da te svetinje pripadaju i njima, zato što se u velikom broju slučajeva neko od njihovih predaka, kao pravoslavni Srbin, molio u tim svetinjama.

“Možda i mi imamo neke pretke Albance. Ljudi su se mešali i ta vrsta nekog vrlo pojednostavljenog, ekskluzivističkog pristupa istoriji je jako opasna. Osećaju da to i njima pripada, ali moraju iz te priče da isključe Srbe”, smatra episkop novobrdski.

Ceo razgovor sa episkopom Ilarionom možete pogledati u videu na početku teksta