Profesori UB o rešenjima krize – Stojiljković za prelazni aranžman i slobodne izbore; Vuletić: Potreban je dijalog

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dužan je da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše vanredne izbore koji bi, prema zakonu, trebalo da budu održani početkom juna, ako do 18. aprila ne bude izabrana nova vlada.

Parlamentarna opozicija predlaže vladu narodnog poverenja, što aktuelna vlast odbacuje. Vučić najavljuje razgovore o mandataru, dok su širom zemlje aktuelni studentske blokade, protesti i zborovi građana, ali i incidenti.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković kaže da su nedavni sukobi u Nišu odraz produbljene krize.

"Više nismo u dubokoj društvenoj krizi, već je ona dobila i svoj politički izraz ostavkom Vlade, kao i incidentima. Osnovno pitanje je kako da se na demokratski način izvučemo iz ove situacije, a ja kao rešenje vidim kontrolisane, fer i poštene izbore pod relativno ravnopravnim izbornim i medijskim uslovima", smatra Stojiljković.

Ističe da je svako produbljivanje krize "pomalo incidentno" i zaključuje da se njeno razrešenje ne može ostvariti bez "prelaznog aranžmana" u kratkom roku i definisanja izbornih uslova i procedura.

"Kada imate rašireno nezadovoljstvo, pitanje je dokle dosežu oblici bojkota, i građanske neposlušnosti. Mislim da granice još nisu pređene. Neprijatno je i ponižavajuće gađati nekoga jajima i polivati ga vodom, ali su meni još incidentnije scene u parlamentu, uključujući tu i ulogu predsednice koja je svojim načinom donošenja odluka unizila tu instituciju", navodi profesor FPN-a u penziji.

Zborovi građana – za i protiv

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić naglašava da su važan detalj aktuelnih tenzija zborovi građana koji, prema njegovom mišljenju, nemaju ideološki karakter.

"Pokušavaju da im umetnu fašistički ili komunistički kontekst, ali to nema smisla. Ali, zborovi nemaju ni politički cilj. Empirijski, to su neprijavljeni skupovi građana na lokalnom nivou koji su suštinski autodestruktivni zato što utiču na opadanje ekonomskih aktivnosti", ukazuje Vuletić.

U političkom smislu, objašnjava profesor Filozofskog fakulteta, zborovi dovode u pitanje demokratske političke poretke.

"Na lokalu se skuplja određen broj ljudi – desetina, stotina ili hiljada – koji viču, pokušavaju da prodru u institucije, nejasno je šta rade, ali su posledice očigledne", sumira Vuletić.

Za Stojiljkovića, zborovi građana ne mogu se dovesti u vezu sa ekonomskim aktivnostima zemlje na direktan način, jer je recesija aktuelna u čitavoj Evropi.

"U demokratskoj atmosferi bi bilo interesantno ispitati kako u Srbiji imamo 48 deviznih milijardera i još između 1.000 i 2.000 osoba sa 25 do 50 miliona evra i da istražimo kako je to stečeno", kaže Stojiljković.

Podvlači da su zborovi, prema njegovom mišljenju, korektiv i dopuna radu lokalnih institucija.

"Njima se pripisuje da je njihova namena da zamene postojeće institucije, ali su za to potrebni dokazi. Zborovima se otvaraju pitanja koja se upućuju u lokalnoj zajednici u situaciji kada o peticijama i narodnim inicijativama vlast ne želi ni da raspravlja. To su sve ustavne kategorije", kaže Stojiljković.

Sa druge strane, profesor Vuletić ističe da trenutni zborovi nemaju nikakve veze sa zakonom.

"Ljudi koji na zborovima bacaju kamenice i jaja, upućuju na to da sve ovo nema veze sa bilo čim u zakonu ili ustavu. To nije predviđeno zborom onako kako se on definiše u bilo kom demokratskom priručniku. Vlast greši kada ih optužuje za fašističke ili bilo koje druge relikte. Nema toga. Ali je ideja da se zastraše ljudi u administraciji, da odustanu od svojih poslova i stupe u blokade", podvlači Vuletić.

Da li je moguć dijalog

Kada je reč o potencijalnom dijalogu, profesor Vuletić smatra da za takav razvoj moraju da podstoje preduslovi – tema i cilj razgovora.

"Vidimo da ovde nema ni jasnog cilja ni teme, niti je jasno ko bi to mogao da definiše. Takođe, mora da postoji poštovanje prema onome sa kim razgovarate. Čini mi se da polako klizimo ka jednom scenariju mobilizacije, što nikako nije dobro za ovo društvo. Ja rešenje vidim upravo u dijalogu", navodi Vuletić.

Stojiljković ponavlja da su zborovi legitimno sredstvo u situaciji kada građani Srbije malo toga mogu da sprovedu građanskim inicijativama i referendumima između dva izborna ciklusa.

"Ako vam potpise pojede maca, ne postoje javne rasprava i saslušanja povodom građanskih inicijativa, ako vam institucije ne funkcionišu, onda predstavnička demokratija predviđa ovakve participacije", smatra Stojiljković.

Ističe da je pravo pitanje kako je Srbija došla u ovu situaciju.

"Vlast se na početku krize nije snašla. Vlada je opstala u prvim danima, nije bilo ostavki. Takozvani nervozni prolaznici u vidu aktivista i funkcionera Srpske napredne stranke udarali su studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti. Da se sve to sprečilo, pitanje je da li bi bilo blokada", ističe Stojiljković.

Vuletić, sa druge strane, smatra da "više nema potrebe za mistifikacijom studentskih protesta".

"Meni je to jasno otkako su u decembru odbili da čuju šta u vezi sa njihovim zahtevima ima da kaže predsednik zemlje, proglasivši ga nenadležnim. Potpuno je nedopustivo da bilo ko fizički nasrne na studente koji su iz bilo kog razloga i na bilo koji način izašli na ulicu. To je stvar preko koje se teško može preći i logično je da je izazvala revolt. Ali kada govorimo o zahtevima i o svemu tome što je vezano za nastavu, to je odavno ostalo kao neka vrsta povoda, a sada vidimo da su sasvim drugačiji i motivi i razlozi za sve ovo što se dešava", kaže Vuletić.

Celo gostovanje profesora Vuletića i Stojiljkovića u Jutarnjem programu možete pogledati u video-zapisu na početku teksta.