Oko: Ko dobija mandat za pregovaranje u ime naroda – protesti i mart, mesec pojačanih tenzija

Nebojša Vladisavljević, profesor sa Fakulteta političkih nauka, rekao je da niko ne želi da kontroliše RTS, već da on bude javni servis.

"Ovo nije prvi put da se protestuje ispred RTS-a. Ne zato što neko sada želi da ga kontroliše nego zato što želi da RTS postane javni servis. Ono što formalno jeste, ali realno nije“, istakao je Vladisavljević.

Koprivica: Da li je studente razbesnela jedna reč ili predsednikova tirada

Njegov kolega sa fakulteta Časlav Koprivica kaže da ne zna da li je studente razbesnela jedna reč ili tirada koja je standardna za predsednika.

"Slušali su 25 minutnu tiradu u kojoj je predsednik uputio uvrede, pretnje pa čak i proricanja šta će se desiti u subotu. Imate permanentnu atmosferu građanskog rata, i one koji uspevaju da vladaju uz pomoć pretnje", kaže Koprivica.

Profesor Časlav Koprivica smatra i da je ponašanje predsednika Republike neodgovorno za nekoga ko se bavi politikom.

"On ne može da zna da će se desiti nasilje unapred, i čak da čita tačno određene tačke zakona koji će biti kršeni ako on sam ne učestvuje u njihovoj pripremi. Takva vrsta ponašanja je krajnje neodgovorna, i makar bio nesporan njegov legitimitet kao nekoga ko je na izborima dobio najviše glasova, neko ko nosi najvišu funkciju ne sme da se tako ponaša. Nijedan odgovoran političar, a kamoli predsednik Republike", smatra Koprivica.

Istoričar Predrag Marković ističe da je RTS u delikatnom položaju jer mora da odgovara celom društvu, a zahteva ima sa obe strane.

"Studenti zahtevaju da se blokade direktno prenose, a vlast želi samo da se ona promoviše", dodaje Marković.

"RTS pripada i studentima i penzionerima i radnicima. Ekstremisti u javnosti uvek dobijaju bolje ocene od umerenih u doba 'ekstremizacije'. Da li zbog prejake reči i greške jedne novinarke treba ubiti javni servis?“, upitao je Marković.

Profesor Vladisavljević navodi da nema mnogo zemalja u Evropi koje imaju ovakvu tradiciju protesta, jedino bi još Poljsku mogao da izdvoji. Podsetio je na studentske proteste iz 1968. godine, zatim proteste u vreme raspada Jugoslavije oko antibirokratske revolucije i na velike proteste tokom 90-ih u više navrata.

"Možemo da vidimo da ovo nisu samo najveći studenski protesti kod nas do sada, nego verovatno najveći studenski protesti u Evropi od 1968. godine. A onda, naravno, nisu to samo studenti. To su mnogi drugi građani, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati i mnogi drugi, opozicija i slično", rekao je Vladisavljević.

Marković: Demonstracije 9. marta bile najkrvavije u istoriji sa dvoje poginulih

Poredeći ove sa protestima iz 1991. godine, Marković podseća da su demonstracije 9. marta te godine bile najkrvavije u istoriji sa dvoje poginulih, a da su one studentske od 10. marta kod Terazijske česme bile mirne, naglašavajući da su tadašnji zahtevi već rešeni za četiri dana.

Za profesora Fakulteta političkih nauka Vladisavljevića je neverovatno da su to mirni protesti koji svakodnevno traju, gotovo bez incidenata.

Predrag Marković se ne slaže da ocenama da živimo u diktaturi upravo to što smo imali čitavu zimu protesta. S druge strane, Marković smatra da se na nivou zakonskih mehanizama policija držala uzdržano i da joj treba odati priznanje.

Profesor Koprivica, koji sve vreme studentskih blokada redovno drži nastavu, kaže da ne zna ko su ljudi u Pionirskom parku.

"Ja sam kao profesor u kontaktu sa studentima koji su za to da se nastava drži. A ovde imate i ljude, kako smo videli, koji se vrbuju i po kladionicama", kaže profesor Koprivica.

"Targetiranje protivnika blokada"

Profesor Koprivica kaže da su i svi oni koji se ne slažu sa blokadama na fakultetima i koji plenume smatraju nelegalnim, targetirani.

"Ja sam protiv plenuma, jer mislim da je nelegalan. Smatram da ne treba dozvoliti da je fakultet samo njihov, i takva vrsta uzurpiranja nije u redu. Ali meni se ne sviđa što režim ima tendenciju da sve ono što su normalni, legitimni zahtevi studenata i roditelja đaka u srednjim i osnovnim školama da se drži nastava, da fakulteti rade, pa i da se paralelno održavaju protesti, oni tim ljudima i takvim zahtevima manipulišu i hoće da predstave da su ti studenti i njihovi roditelji za SNS. To su različite stvari. Ovo nije zdravo za demokratsku atmosferu, jer ako niste za to da se protesti rade na ovakav način, onda ste odmah etiketirani kao korisna budala vlasti. Prva žrtva su staloženost i razum. Treba razdvojiti čemu služi univerzitet, ne možete blokirati fakultete da bi se menjala vlast, ili još gore da blokirate obrazovni sistem da bi profunkcionisalo pravosuđe. Postoje oblasti kao što su pravosuđe, prosveta i zdravstvo koje moraju da funkcionišu", ističe Koprivica.

Profesor naglašava i da studenti recimo nisu anketirani da li su za blokadu fakulteta ili ne, i da ne znamo koliki je broj onih koji to podržavaju.

"Dokument Narodu Srbije – držanje lekcije čitavoj naciji"

Smatra i da su studenti objavljivanjem dokumenta "Narodu Srbije" izašli iz okvira svojih zahteva.

"Iz tog dokumenta vi čitate da studenti drže lekciju čitavoj naciji kako treba da preurede politički sistem. Ako je slogan blokade da profunkcionišu institucije onda to treba da se ostvari, a ne da se uvode nove institucije na socijalističkom nasleđu koje je prevaziđeno. Da bazirate to na filozofiji anarhista, da se ukine predstavnička parlamentarna demokratija, koja nije savršena, ali na njoj počiva civilizovani svet. Studenti za to nisu ni nadležni ni pozvani", ističe profesor Koprivica.

Komentarišući pismo studenata u kome se spominje potreba za direktnom demokratijom, Marković kaže da formu zbora prepoznaje Zakon o lokalnoj samoupravi.

Taj zahtev vidi kao čudan jer, kako kaže, stanari jedne velike zgrade često ne mogu da se dogovore oko lifta.

"Koliko ljudi u jednoj velikoj zgradi treba da se okupi da bi formirali neku političku grupu za pritisak? Mene brine ta reprezentativnost raznih stvari. Na primer, ako živite u nekoj takvoj zgradi, koliko ljudi je potrebno da podrži učešće u protestu da bi ta odluka bila legitimna", navodi Marković.

Vladisavljević: Šačica studenata u Pionirskom parku

Redovni profesor FPN-a Vladisavljević podržao je studente u blokadi i istakao da oni čine veliku većinu studenata.

"Studenti koji nisu u blokadi moraju da se solidarišu sa većinom studenata, videli smo ih šačicu u Pionirskom parku", rekao je Vladisavljević.

Profesor Koprivica smatra i da su studentski zahtevi teško ostvarivi.

"Postoji imanentan problem u tim zahtevima, jer oni teško mogu biti ispunjeni. Čak i da se utvrdi da je sve besprekorno urađeno, postavlja se pitanje šta je sa ostalim postupcima", rekao je Koprivica.

Profesor Vladisavljević naglašava da su studentski zahtevi predlog izlaska iz krize u kojoj se država nalazi i da vladajuća stranka formalno ništa nije promenila za period protesta.

"Vladajuća stranka sa koalicionim partnerima kontroliše sve političke ustanove, sve do lokalnih samouprava. Međutim, ako pogledate realno, oni su potpuno izgubili upravljački kapacitet. Potpuno se promenio odnos snaga, jer imate stotine hiljade ljudi na ulicama", konstatovao je Vladisavljević.

Vladisavljević ističe da je sada vreme za političke aktere da krenu postepeno ka mirnom rešenju, a da su studenti već dosta učinili.

"Studenti žele da održe integritet svog protesta i ne žele da ih niko instrumentalizuje, to je sasvim u redu. Ali ne možete da očekujete od studenata da reše sve probleme ove zemlje. To su mladi ljudi, oni su već dosta učinili. Sada je vreme za političke igrače, iz vlasti i opozicije, da idu postepeno ka mirnom rešenju", rekao je Vladisavljević.

"Ko dobija mandat za pregovaranje u ime naroda?"

Prema rečima Predraga Markovića, reprezentativnost je nešto što nije sasvim jasno u ovoj krizi.

"Zanima me pitanje ko dobija mandat za pregovaranje u ime naroda. Kolika je reprezentativnost 'Proglasa' i da li on može da govori u ima celog naroda? Ko proglašava ispunjenje zahteva i ko će proglasiti da je vreme da se vratimo u škole i na fakultete?", upitao je Marković.