Alimentacija kao oružje u Srbiji - kako roditelji vode lične bitke na štetu dece

Procenjuje se da oko 200.000 dece u Srbiji trpi zbog problema sa alimentacijom, a udruženja već godinama traže usvajanje Zakona o alimentacionom fondu. Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević navodi za RTS da roditelji, bilo da je reč o ocu ili majci, često vode svoje lične bitke preko dece. Naglasila je važnost uvođenja alimentacionih fondova u Srbiji kao rešenja za ubrzano plaćanje alimentacije. Prema njenim rečima, ova mera bi omogućila da žena koja ima pravo na alimentaciju za više dece odmah dobije ta sredstva, a država bi kasnije naplatila ta sredstva od roditelja koji je dužan da ih plati.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević je gostujući u Beogradskoj hrnici istakla da problem alimentacije ne leži samo u odnosu majke i oca, već i u tome što oba roditelja, ponekad, svoje lične bitke vode na račun dece.

"Roditelji, bilo da je reč o ocu ili majci, često vode svoje lične bitke preko dece. Uskraćujući alimentaciju, oni se osvetnički odnose prema drugom roditelju, a na kraju najviše stradaju deca", navela je Stanojevićeva.

Prema njenim rečima, roditelji su svesni posledica svojih postupaka, ali često smatraju da će novac od alimentacije biti iskorišćen za druge potrebe, a ne za dete, zbog čega ne plaćaju alimentaciju.

"I onda da bi se svetili majkama, oni finansije uskraćuju svojoj deci", ukazuje gošća Beogradske hronike.

Na pitanje da li su češće očevi ti koji ne plaćaju alimentaciju, Vesna Stanojević odgovara da ovu obavezu izbegavaju i očevi i majke.

"Da, češće su očevi ti koji ne plaćaju alimentaciju, ali to ne znači da nema i majki koje izbegavaju tu obavezu. Ima i majki koje ne plaćaju alimentaciju, jer smatraju da su deca ostala kod oca ili da su ostale neke druge obaveze na njemu, poput imovine. Ali to ne oslobađa roditelja obaveze prema detetu. Bez obzira na to ko brine o detetu, ta obaveza ostaje i dalje, jer je to zakonska i moralna obaveza prema detetu", naglasila je Stanojevićeva.

Ona je posebno ukazala na to da iako češće očevi ne plaćaju alimentaciju, nije neuobičajeno da i majke izbegavaju ovu obavezu.

Stanojevićeva je istakla da je plaćanje alimentacije zakonska i moralna obaveza koja ne zavisi od toga koji roditelj brine o detetu. Kada dete ostane u starateljstvu jednog roditelja, drugi roditelj mora učestvovati u njegovom izdržavanju.

"Kada dete ostane u starateljstvu jednog roditelja, drugi roditelj mora da učestvuje u njegovom izdržavanju. To je zakonska obaveza koja ne sme biti zanemarena", objasnila je ona.

Vesna Stanojević je istakla da je veliki broj žena koje se nalaze u sigurnim kućama izložen i finansijskim problemima. Mnoge su zaposlene na poslovima sa niskim primanjima, a neke nisu ni zaposlene, što njihovu situaciju čini još težom.

"Grad Beograd pomaže ženama koje borave u sigurnim kućama godinu dana. S druge strane, može da dobije i treba da dobije dečiji dodatak", napomenula je gošća Beogradske hronike.

Kako uvođenje alimentacionih fondova može pomoći ženama

Stanojevićeva je takođe ukazala na važnost alimentacije za opstanak žena koje su jedine zadužene za izdržavanje dece.

"Kad bi dobila i alimentaciju, ta žena bi nekako mogla da preživi. Međutim, ako ne dobije tu alimentaciju, njene mogućnosti da preživi sa dvoje ili više dece su maltene nikakve. Znači, one u suštini nemaju mogućnosti", istakla je ona.

Govoreći o strahu koji žene osećaju nakon razvoda, Stanojević je podsetila na to da žene često ne prijavljuju nasilnike zbog straha od odmazde.

"Žene se plaše nasilnika koji ih je godinama psihološki i fizički terorisao. Veoma je važno da se te žene ne plaše da potraže pomoć jer postoje institucije koje mogu da im pomognu. Međutim, ona toga nije svesna, ona se plaši, jer je on ceo život nju nečim plašio", istakla je Stanojevićeva.

Naglasila je značaj uvođenja alimentacionih fondova u Srbiji. Takođe je istakla značaj ubrzanog rešavanja pitanja alimentacije, posebno kada je u pitanju više dece.

"Međutim, sada je veoma važno da žena koja ima pravo na alimentaciju za troje ili više dece odmah dobije taj novac, a da zatim država, preko svojih institucija, naplati ta sredstva od roditelja koji je dužan da ih plati", rekla je Stanojevićeva.

Ona je takođe podelila svoje iskustvo sa ženama koje su izrazile poteškoće u ostvarivanju svojih prava.

"Znam koliko žena sam srela i koliko žena sada znam i u sigurnim kućama i van njih, koje ne mogu da ostvare svoja prava jer ne mogu da dokazuju svoje zahteve. Nasilnici, kada osete da treba da plate alimentaciju ili nešto drugo što se tiče dece, često prebace svoju imovinu na druge ljude, kao što su očevi, dede ili babe, kako bi izbegli plaćanje. Nadam se da će i u ovom slučaju biti rešenja koja će omogućiti da se ta sredstva ipak prikupe. Na kraju, najvažnije je da se deca ne lišavaju svojih prava", zaključila je Stanojevićeva.

Šta učiniti kada roditelj ne želi da plaća alimentaciju

Posle razvoda, roditelj koji nije dobio pravo na starateljstvo ima zakonski rok da počne da plaća alimentaciju.

"On obično ima 8-15 dana rok da krene da plaća izdržavanje, i tu se ne gubi vreme da se plaća izdržavanje deteta, vreme koje se gubi jeste od momenta same tužbe i donošenja presude da se obaveže roditelj da plaća izdržavanje", navodi advokat Milan Belić.

Kada roditelj koji na osnovu presude treba da plaća alimentaciju, a to ne čini, drugi ima dve opcije.

"Prva je da podnese javnom izvršitelju predlog da se prinudnim putem naplati ta presuda, a druga opcija da podnese krivičnu prijavu za nedavanje izdržavanja, u oba slučaja problem je ukoliko taj roditelj nema sredstava, nema zvaničnih prihoda, nema imovine, odnosno nema mogućnosti da se prinudnim putem naplati iznos izdržavanja, u toj situaciji alimentacioni fond bi imao potpunu svrhu gde bi roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo mogao da se obrati fondu", navodi Belić.

U Srbiji ne postoji alimetacioni fond, a u mnogim zemljama je to jedno od rešenja za plaćanje alimentacije.