Od lažne poruke do ispražnjenog računa – popusti, nagrade i upozorenja kao put do krađe podataka
Ovih dana klijenti jedne velike banke dobijaju upozorenje da nikako ne unose svoje podatke na lažni sajt te banke, na kome se nudi 5.000 dinara svima koji unesu svoj PIN. Nikad dovoljno upozorenja na opasne lažne poruke koje mogu da isprazne bankovne račune. Svi koji ovih dana dobiju obaveštenje da nisu platili putarinu, da im izdavačka kuća nudi poklon kutiju bestselera za samo 120 dinara ili imaju propušten poziv sa nepoznatog broja telefona, treba dva puta da razmisle o tome šta će da urade.
Zbog uvijača za kosu, Rada iz Beograda izgubila je 300.000 dinara. Naručila ga je preko interneta. Dok je čekala isporuku, stigla joj je poruka - pisalo je da joj uvijač neće stići ako ponovo ne unese podatke za slanje i ne klikne na link iz poruke. Čim je to uradila, istog trenutka sa njenog računa nestalo je 300.000 dinara. Rada nije želela pred kamere, ali je želela da svoje iskustvo podeli.
Na internetu svaki klik može biti zamka. Bilo da je reč o fišingu, odnosno "pecanju" putem SMS poruka, lažnih linkova ili mejlova – hakerima je cilj uvek isti – da dođu do vaših ličnih podataka.
Prevareni budu mnogi, pa čak i digitalno pismeni. Prevaranti šalju linkove sa stranicama koje izgledaju skoro identično kao i sajtovi domaćih banaka ili kompanija koje dostavljaju robu – razlika je često samo u jednoj crtici, zarezu ili tački.
Ipak, ove poruke ponekad su pune gramatičkih grešaka, pa ih je na taj način moguće prepoznati.
"Kada govorimo o fišingu, on se najpre prepoznaje po gramatičkim greškama u tekstu poruke i najčešće iziskuje neku ishitrenu, hitnu reakciju. Ukoliko korisnik nešto ne preduzme u određenom vremenskom intervalu, to podrazumeva da će navodno izgubiti neko svoje pravo. Ako poruka nije za nas, ili paket – pošto ima dosta poštanskih prevara – da ne otvaramo taj mejl i nikako ne kliknemo na taj link", objašnjava Jovan Milosavljević iz Nacionalnog CERT-a (RATEL).
Prevaru prijaviti što pre
Ukoliko ste već kliknuli na link ili greškom ostavili svoje podatke, potrebno je što pre slučaj prijaviti Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
Milosavljević dodaje da je preporuka CERT-a i finansijskih institucija da korisnici izvade posebne internet kartice – platne kartice za plaćanje putem interneta – i na taj način limitiraju iznos koji ostavljaju na računu.
Prevaranti kao mamac koriste i knjižare.
Nedavno je napravljen lažni profil poznate beogradske knjižare koji velikim popustima i nepostojećim akcijama mami na onlajn kupovinu. Popust je ogroman – devet knjiga za 120 dinara. Samo jedan klik – i ostali ste bez novca na računu.
Primamljive ponude lažnih prodajnih profila
Iz godine u godinu sve je više onih čiji se podaci zloupotrebljavaju. Opasnost ne vreba samo iz sumnjivih poruka, već i iz primamljivih ponuda lažnih prodajnih profila.
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva“ ističe da prevaranti idu u korak sa vremenom.
"Nekada su džeparoši pokušavali da nam novac uzmu iz džepa. Sada novac držimo u digitalnom obliku, na nekoj aplikaciji, i oni ne mogu da nam zavuku ruku i uzmu ga sami, ali su našli mehanizam kako da nas privole da im taj novac damo – da nešto platimo, uradimo, da se za nešto polakomimo", uozorava Gavrilović.
Rada, sa početka priče, digitalno je pismena, koristi kompjuter i internet svakodnevno. Ali, brz način života, trenutak nepažnje – i začas je postala plen.
Uvijač za kosu joj je u međuvremenu stigao, preko prave pošte. Skupo ga je platila, ali kaže da je naučila lekciju.
Коментари