Trenuci kao večnost - o čemu je razmišljao vatrogasac pod zemljom dok je čekao da ga kolege izvuku

Vatrogasni spasilac, Filip Đuketić, je čuo da zemlja kreće na njih i da ljudi viču, "ne, ne".

"Nagao sam se nazad, koliko-toliko da mu zaštitim glavu, pa sam ostao na laktovima i kolenima i primio tu zemlju na leđa", priseća se Đuketić.

Ovako dramatične trenutke tog 19. februara opisuje Filip Đuketić, vatrogasac koji je sa trojicom ljudi ostao zatrpan pod zemljom skoro pola sata.

Vatrogasno-spasilačkoj brigadi iz Lazarevca ta sreda počela je pozivom da je jedan čovek zatrpan u kanalu dubokom 5 metara u selu Petka, zbog obrušavanja zemlje prilikom kopanja kanala. Nisu ni slutili da će ovo biti jedna od najzahtevnijih i najtežih intervencija.

Kada su došli na lice mesta, spasioci su zatekli zatrpanog čoveka i još dvojicu njegovih kolega koji su pokušavali da ga izvuku iz te rupe.

Filip Đuketić primetio je da se zemlja polako pomera, sišao je u rupu da pomogne radnicima, koji su, bez ikakve opreme, pokušavali da oslobode nogu svog kolege.

Dok su njegove kolege obezbeđivale mesto intervencije, došlo je do komplikacija. Filip kaže da je instiktivno uskočio u rupu, bez prethodne konsultacije, što nije trebalo da uradi.

"Nas dvojica smo ostali zatrpani kompletno. Imali smo vazduha zahvaljujući tome, ja sam imao šlem pa mi je davao neki prostor, on je bio ispod mog stomaka, pa je i on mogao malo da diše", dodaje Đuketić.

Vatrogasni spasilac, Dragan Marković, ističe da su kopali i rukama i ašovima, samo što pre da bi oslobodili kolege.

Vođa specijalnog tima za spasavanje iz ruševina, Vlatko Ristić, kaže da mašine nisu mogle da pomognu u spasavanju.

"S obzirom na to da je taj prostor uzan i da nisu mogle da pomognu mašine, jer bi svojim radom dodatno ugrozili obrušavanje te zemlje, morali smo da krenemo ručno. Problem je predstavljala zemlja koju nismo imali gde da izbacimo, pa je sve išlo ručno, te je iz tog razloga tako dugo trajalo" objašnjava Ristić.

Kanal je bio uzan, dva do tri čoveka su mogla da kopaju.

Jedino je preostalo da se pomoli

Vatrogasac Mladen Nešković kaže da su odmah krenuli sa obezbeđivanjem lica mesta, da bi mogli da neutrališu opasnost daljeg urušavanja zemlje.

Filip Đuketić ističe da je sve vreme čuo kolege kako rade, što mu je davalo dodatnu snagu.

"Nisam bio siguran da li oni nas čuju, ali sam čuo kako oni rade. Najveći problem je usledio kada sam osetio drugi talas. Bilo mi je još teže na leđima. Nisam počeo da gubim nadu, znao sam da će da nas izvuku. Poznajem moje kolege, ja bih za njima ušao u vatru isto kao i oni za mnom", kaže Đuketić.

Filipu i radniku Milanu ponestajalo je kiseonika.

"Uzeo sam telefon da okrenem svoju suprugu, pokušao sam da je pozovem 8 puta, naravno, dole nije bilo dometa, da se oprostim sa njom. Nakon toga sam izgovorio molitvu 'Oče naš' i kako sam rekao 'Amin' na kraju, tako sam izgubio svest. Sledeće čega se sećam je da me je neko povukao od kolega za leđa. Ja sam udahnuo puna pluća vazduha i video sam kolegu Dragana prvog ispred i poljubio sam mu ruku", dodaje Đuketić.

Vođa specijalnog tima za spasavanje iz ruševina, Vlatko Ristić, navodi da kada su pošli odavde, nisu znali šta ih čeka tamo, da li je nešto što će završiti za 10 ili 15 minuta pa se vratiti bez jedne posledice, ili će na kraju da se završi ovako.

Komadant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograda, Dragan Miković, ističe da intervenišu kad su u pitanju teške saobraćajne nesreće, poplave, hemijske akcidenti, urušavanja, ruševine itd.

"Dakle, sve ono gde je vanredno, to je naš deo posla, da odemo i da odredimo i da spasimo da li ljudske živote nije bilo", dodaje Miković.

Na sreću, na kraju se sve dobro završilo. Akcija spasavanja trajala je skoro osam sati.