Zaštita riba u Srbiji na testu – kako sačuvati smuđa, štuku i mladicu

Počele su pripreme za ribolovačku sezonu. Među opremom koju ribolovci spremaju, jedna od prvih stavki trebalo bi da bude — dozvola. A ona nije mali udar na budžet. Cena rekreativne dozvole varira u zavisnosti od toga u kojoj je kategoriji i da li je dnevna, mesečna ili godišnja. Najduža, godišnja dozvola za rekreativce košta 9.000 dinara.

Bez štapa, udice i mamca, nijedan ribolovac ne kreće na pecanje. Nose još dosta opreme, ali ono što ne smeju da zaborave jeste dozvola.

"Ribolovci bi uvek rekli da im je skupa dozvola, međutim, da bi se čuvala voda, mora i to da se finansira odnekle. Dozvola od 9.000 dinara je trenutno sasvim opravdana, gledajući utrošak goriva, angažovanje ribočuvarske službe i sredstva koja, naravno, moraju biti amortizovana i plaćena", navodi Oliver Adžić iz Ribolovačkog saveza Vojvodine.

Interesovanje za kupovinu rekreativnih dozvola za pecanje u Vojvodini poslednjih pet godina raste. U drugim krajevima zemlje nema značajnijih promena, a "Srbijašume" izdaju oko 12.000 dozvola. Međutim, raste broj prekršaja.

Mnogo je onih koji ne poštuju pravila, zbog čega su pojedine vrste riba u riziku od istrebljenja i za njih važi trajni lovostaj. Najugroženija je kečiga, koja već godinama ne sme da se nađe u čuvarci.

"Mladica je jedna od ribolovno atraktivnih vrsta koja je ugrožena i koja je na spisku trajno zaštićenih. Po meni, veći problem je što nedovoljno štitimo vrste koje nisu na spisku kritično ugroženih, a koje su na putu da postanu kritično ugrožene i čiji se broj i prosečna lovna veličina evidentno smanjuju. Tu su i smuđ, štuka, šaran i deverika", kaže Vladimir Stakić, ribolovac i urednik magazina Ribolov.

Češće kontrole i veštački mrest kao opcija

Problem je, objašnjava on, što se od 2009. godine izdaju jedinstvene dozvole za otvorene vode.

"Znači, ja koji sam sa Vračara, plaćam ribolovnu dozvolu korisniku koji ima pravo prodaje kao da je dozvola na Vračaru, a onda idem i pecam svugde drugde. Teoretski, mogu da pecam samo na Drini ili samo u Vojvodini i da vršim pritisak na te vode i odnosim ribu odatle, a ti korisnici od mene nemaju nijednog dinara", dodaje Stakić.

Rešenje vidi u češćim kontrolama ribolovaca, ali i u tome da se stvore veštački uslovi za mrest riba tamo gde prirodni nije moguć, i, možda najbitnije, da se vode poštede od zagađenja.