Kako sprečiti "ubilačko ludilo" – saveti stručnjaka i policije

Samo u četiri tzv. amok situacije u 2022. ubijene su 82 osobe, najviše dece. Amok ili aktivni strelac situacije su se desile u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Iako smo masovna ubistva nekada posmatrali kao nešto što se dešava na drugim kontinentima, poslednjih nekoliko godina svedočimo da ih je sve više na ovim prostorima. Stručnjaci upozoravaju da postoje šanse da ih bude sve više i dodaju da je bitna svest građana i obučena policija.

Ribnikar, Dubona i Malo Orašje, dva puta Cetinje, samo su neki od primera tzv. amok situacija ili aktivnih strelaca. Policija u celom svetu koristi te pojmove da ukratko opiše situaciju u kojoj najčešće jedan naoružani napadač za kratko vreme izvrši višestruko ubistvo, oružjem ili prevoznim sredstvom.

"Sve se dešava u jednom cugu, učinilac je pod istim tim emotivnim nabojem. U određenom broju ovih napada i masovnih ubistava počinilac je u stanju afekta, u manjem broju slučajeva. Afektivno stanje koje se nekada može definisati kao pomračenje svesti, ali u velikom broju slučajeva nije prisutan momenat afekta i tzv. impulsivnog ponašanja. Masovni ubica je to delo počinio zato što je o tome razmišljao i planirao određeni kraći ili duži vremenski period", navodi Dragan Džamić, penzionisani pripadnik SAJ-a.

Aktivni strelac ubije u proseku osam osoba u minutu

Prema statistici, aktivni strelac ubije u proseku osam osoba u minutu. Zato je ključno da na mesto napada policija stigne što pre. Prvo dolaze policajci opšte nadležnosti, patrola od dva ili tri policajca.

"Oni moraju odmah svoju intervenciju da usmere prema napadaču, da bi ga što pre locirali, da ga blokiraju, spreče njegovo manevrisanje i eventualno kretanje. Potrebno je da ga spreče da vrši dalje ubijanje, ili da ga rane, liše slobode ili u krajnjem, ako nije moguće da ga liše života", kaže Džamić.

U proseku opremljeni sa tri komada oružja

U drugoj fazi takvih akcija na teren stižu i specijalne jedinice. Njihov zadatak je da uhapse ili ubiju napadača. Aktivni strelci su u proseku opremljeni sa tri komada oružja: automatskom puškom, pištoljem i bombom. Dok se čeka reakcija policajaca, građani nemaju mnogo izbora - najvažnije je da se sakriju i pozovu pomoć.

"Mi nismo pripremljeni i obučeni ni psihološki ni bezbednosno za reagovanje. Pre svega, ako se zadese u takvoj situaciji, ljudi treba da potraže zaklon, pokušaju da se evakuišu, odnosno da se sklone. Naravno, ako je moguće, treba obavestiti organe bezbednosti. To je najvažnije u tim situacijama - ne paničiti i zaštititi sebe", kaže Vladimir Barović, stručnjak za bezbednost, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Mediji i odgovornost u slučaju amok situacija

Zaštitu bi trebalo da pruže i mediji, ali je iskustvo iz maja 2023. pokazalo da to uglavnom ne rade, što zbog žudnje za senzacijom, što zbog neznanja.

"Ne samo da oni nanose duševni bol porodicama osoba koje će izgubiti život, već i mogu da dovedu do efekta kopiranja. Taj faktor kopiranja može da izazove vrlo brzo drugi masovni zločin. Što smo mi imali 2023. godine. Tako da mogu da kažem da tu treba da bude maksimalno visok nivo odgovornosti medija", ukazuje Barović.

Izraz amok potiče iz Malezije i označava ubilačko ludilo. Iako se o toj slojevitoj pojavi sve više zna, prognoze stručnjaka su da će ih biti sve više. Zbog toga su važne obuke građana, medija i policije. Jednu takvu su naše službe bezbednosti imale letos na Goču sa američkim FBI-em.