Marinović o uticaju društvenih mreža na mlade: Nisam za zakonska ograničenja, ali nešto mora da se uradi

Zakon, za koji se očekuje da stupi na snagu u Australiji u novembru 2025. godine, postavlja neke od najstrožih kontrola društvenih medija na svetu i primoraće platforme da osiguraju mehanizam za proveru starosti. Koji su alati bezbedni i mogući za proveru starosti i da li je roditeljska kontrola efikasniji sistem od zakonske.

Senat je, poslednjeg dana zasedanja u godini, odobrio zabranu društvenih mreža, posle višemesečne intenzivne javne debate i užurbanog parlamentarnog procesa u kojem je predlog zakona predstavljen. Predlog zakona podržala je većina članova glavne opozicione stranke u Australiji, Liberalne partije, a liberalna senatorka Marija Kovačić opisala ga je kao "ključni trenutak u toj zemlji“. Ova odluka doneta je nakon što je nekoliko tinejdžera izvršilo samoubistvo.

Politikolog Nina Marković Kaze iz Sidneja rekla je da ovaj zakon ima veliki konsenzus, ali da ima i onih nezadovoljnih i da nije jasno kako će se ovaj zakon sprovesti.

"Znamo da je Francuska usvojila sličan zakon, pa je pola populacije koristilo VPN. Norveška gleda na primer Australije i možda će biti sledeća u ovom domenu", navele je Marković Kaze.

Još jednom ističe da je ovo parlamentarna odluka i da je konsenzus na nivou parlamenta, a ne samo vladajuće većine.

Napomenula je da su mnogi iskazali zabrinutost zbog ovog i da smatraju da će to uništiti kreativnost mladih, a upitali su i šta će biti sa biznisima mladih. Smatra da je ova odluka definitivno deo predstojećih izbora u Australiji i dodaje da će ova odluka produbiti jaz između australijske vlade i tehnoloških giganata.

"Znamo da je australijska vlada dosta istrajna u svojim zabranama, tako da će se ovaj zakon sprovesti, samo je pitanje kako, a to još uvek niko ne zna", rekla je Marković Kaze.

Zaobilaženje svih vrsta kontrole

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je i do sada to bilo problem svih sistema kako utvrditi starost onoga koji je sa druge strane društvene mreže, a vi nemate direktan kontakt s njim.

Prema njegovim rečima, pokušavale su razne države da na razne načine, kao i razne tehnološke kompanije, utvrde tu starost, neki su išli prvo neposredno, ali tinejdžeri imaju običaj da ne daju prave podatke.

"Onda su se neke države opredelile za to da se da imejl roditelja pa da se komunicira sa roditeljima, ali vi možete otvoriti imejl kao da je roditeljski i dešavalo se i to. Tako da je bilo puno pokušaja zaobilaženje tih nekih vrsta kontrole. Nije nađena savršena metoda“, kaže Marinović.

Napomenuo je da je pitanje kako će se ovo sprovesti u delo i ubeđen je da će ovo današnje vreme iskoristiti pomoć veštačke inteligencije.

"Nešto mora da se uradi na tom polju. Sve više je mladih koji vrše samoubistva, sve više je mladih koji doživljavaju psihičke traume zbog događaja na internetu“, rekao je Marinović.

Podsetio je da su predlagali od 2019. da se u naše osnovne škole pa i u srednje škole, uvede kao poseban predmet ili u okviru nekog predmeta da se uči zaštita podataka o ličnosti.

Ističe da ako ovaj zakon bude uspeo u Australiji da će i druge zemlje poći za njima. Međutim, on u ovom trenutku ne bi pristao na takav zakon i u Srbiji, ali se zalaže da se uvedu alati da se sa što većom sigurnošću proveri starost korisnika.