Macura za RTS: Važno je da svi prijavljaju nasilje bez obzira ko ga doživljava

Od početka godine, u Srbiji su, prema podacima koji su se pojavljivali poslednjih dana, 17 žena ubili njihovi partneri ili članovi porodice. Samo tri odsto ubijenih žena prethodno prijavi da su žrtve nasilja.

U toku je kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koja u celom svetu otvara pitanja - zašto žene i dalje ćute o nasilju koje trpe i koji su mehanizmi najefikasniji u borbi protiv ovog problema.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama Tatjana Macura rekla je za RTS da žene trpe partnersko i porodično nasilje zato što verovatno misle da institucije sistema kojima bi se u prvom momentu obratile možda neće odreagovati na pravi način.

Ohrabriti žrtve da prijave nasilje

"Ideja naših aktivnosti, ispred Vlade Srbije, jeste da ohrabimo žrtve nasilja, da prijave nasilje i da im objasnimo na koji način mogu institucije sistema da im pomognu", rekla je Macura.

Najveći broj neprijavljenih slučajeva dolazi iz straha da im niko možda neće pružiti tu vrstu podrške i veoma često kriju od svog neposrednog okruženja da su žrtve nasilja zbog toga što se plaše osude, relativizacije onoga što su doživele i na kraju krajeva i opravdavanja zbog čega su došle u tu situaciju u koju su došle, navela je Macura.

Baštine se stari modeli ponašanja

Kako kaže, mi smo društvo u kojem se još uvek baštine neki stari modeli ponašanja, a to su da je žena u stvari neko ko treba da trpi takve oblike ponašanja.

"Kod mlađih generacija, žene su mnogo hrabrije, prijavljaju institucijama sistema i ti se slučajevi u najvećem broju slučajeva i rešavaju. I, u stvari, ono što je naš cilj je da ohrabimo i sve druge iz drugih generacija da prijavljaju nasilje", podvukla je Macura.

Dva slučaja na terenu

Organizacije koje prate ovakve slučajeve kažu da se na terenu dešavaju dva slučaja - ili su žene prijavile nasilje određenim institucijama, onima u čije je to nadležnosti, ali one nisu odreagovale na vreme ili nisu bile dovoljno ohrabrene da prijave nasilje.

Macura napominje da je važna podrška okruženja, celog društva.

"Svaku priliku, kada se nalazim u javnom prostoru, koristim da ih upoznam sa relevantnim podacima koji će ih ohrabriti da prijave nasilje, da ne izgube nadu da su institucije sistema tu za njih", rekla je Macura.

Izrečeno 32.000 hitnih mera

Navodi podatak da je u u prošloj godini izrečeno 32.000 hitnih mera. "Dakle, to su mere udaljavanja nasilnika iz porodice po osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Mi smo zemlja koja ima Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i on je na snazi od 2017. godine, usvojen u Skupštini u novembru 2016. godine, tako da mi imamo zakonske mehanizme da se pomogne žrtvama nasilja", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, podatak o tome koliko je izrečeno hitnih mera, odnosno udaljavanja nasilnika iz porodice, govori u prilog tome da treba ohrabriti onu žrtvu koja je nesigurna da nasilje prijavi.

Ekonomska i socijalna nesigurnost žrtve

"Jedan od razloga koji se ne pominje, a važan je, to je ekonomska i socijalna nesigurnost žrtava nasilja, zato što su one veoma često, a radi se najčešće o ženama, u poziciji da ekonomski zavise od nasilnika", dodaje Macura.

U tom smislu takođe je važno reći da država Srbija ima mehanizme kako da ekonomski pomogne žrtvama nasilja, od toga da postoje različiti programi u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, pa do raznih drugih programa u okviru nekih drugih institucija, navela je ona.

Koliko je važno edukovati devojčice i dečake 

"Važno je da svi prijavljaju nasilje bez obzira ko ga doživljava. Ovih dana, zato što je intenzivna kampanja 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama, govorimo o nasilju koje trpe dominantno žene i devojčice, ali to ne znači da nema nasilja koje trpe dečaci ili muškarci", istakla je gošća RTS-a.

Kada su u pitanju deca koja školskog uzrasta, da li su u osnovnoj ili u srednjoj školi, postoji mehanizam koji je takođe oformljen na nivou države, a to je platforma Čuvam te, preko koje možete prijaviti u nekom digitalnom formatu da ste žrtva nasilja ili da znate da neko trpi nasilje.

"Onda jedan trijažni tim koji dobija informaciju o tome odlučuje da li će reagovati, odnosno koja će institucija reagovati - da li će to biti škola, Ministarstvo unutrašnjih poslova, centar za socijalni rad, zavisno od toga kog je oblika to nasilje", rekla je ona.

Svaka peta devojčica je doživela neki oblik nasilja

Da je svaka peta devojčica doživela neki oblik nasilja proističe iz istraživanja koje je Tatjana Macura radila dok nije došla na poziciju ministarke.

"Radi se o istraživanju koje je sprovedeno na devojčicama koje su uzrasta od 13 do 19 godina. Uzorak je bio oko hiljadu devojčica. To su učenice koje pohađaju 7. i 8. razred, sve razrede srednjih školai i gimnazija, svaka peta se izjasnila u tom istraživanju da je doživela neki oblik nasilja, a od njih čak 74 odsto da nikome nisu prijavile da su imale to iskustvo", podvukla je ona.

Odgovarajući na pitanje da li to podrazumeva i vršnjačko nasilje, Macura kaže da to podrazumeva razne oblike nasilja, dakle bilo koji oblik nasilja, da li je vršnjačko ili imaju neko drugo iskustvo o nasilju.

Poverenje u porodicu

"Mi smo na osnovu tog istraživanja dalje imali aktivnost koja se odnosila na podizanje poverenja, ne samo na nivou institucija, o čemu najčešće i govorimo u javnom prostoru, nego i onome o čemu ne govorimo, a mislim da je možda i važnije nego podizanje poverenja u institucije - a to je poverenje u porodicu", navela je Macura.

Porodica je, kako kaže, prostor u kojem se razvija poverenje da se ispriča neprijatno iskustvo.

"U stvari to je prva linija gde se očekuje da se deca obrate. A mi retko kada u našim porodicama o tome razgovaramo", zaključila je Macura.