Socijalno stanovanje – idealno rešenje za najugroženije, izazovi ipak postoje

Prema evidenciji Ministarstva za socijalna pitanja, 168.307 naših sugrađana prima novčanu socijalnu pomoć. Statistika pokazuje i da ih je iz godine u godinu manje, ali su to uvek ljudi koji nemaju šanse da kupe stan, pa čak ni da ga iznajme. Socijalni stanovi su idealno rešenje. Nadležni kažu da se radi na proširenju programa kroz povećanje broja takvih stanova, ali i obuhvata mladih iz osetljivih grupa. U Nemačkoj, u kojoj postoji više od milion takvih stanova a postoji potreba za skoro još toliko, postoje predlozi da se napuštene poslovne zgrade preurede u stambene.

Socijalni stanovi u našoj zemlji građeni su još početkom prošlog veka, uglavnom pri fabrikama za njihove radnike. Program obezbeđivanja smeštaja za nezaposlene i posebno ranjive kategorije, pokrenut je 2008. godine.

"Počeli smo od najugroženijih grupa, ali se još uvek nije razvilo u meri u kojoj želimo. Normativna akta koja ovu oblast uređuju, relativno su dobro razvijena. Predstoji nam razvijanje jasnih uloga i odgovornosti svih nivoa organizovanja", kaže Slavica Milojević, savetnica za informisanje, promociju i podršku Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Beograd najviše koristi program

U Beogradu je najviše korisnika programa socijalnog stanovanja, u naselju Kamedin živi oko 600 stanovnika. Većina njih je ovde zato što drugu opciju nema - tu su izbeglice, pripadnici romske nacionalnosti, invalidi i samohrane majke.

Mnogi ovo beogradsko naselje smatraju jednim od najbrže rastućih, što pokazuje i podatak da je nedavno izgrađen i Kamedin 2.

Nađa Marković iz Inicijative za ekonomska i socijalna pitanja A11 istakla je da je reč o socijalno ugroženima koji žive od socijalnih davanja ili neformalnog rada.

"Moraju da ispune određene kriterijume da bi aplicirali za konkurs za socijalne stanove, koji godinama nije bio novi. U startu moraju da budu ugroženog materijalnog statusa", kaže Markovićeva.

Kakva je situacija u Nemačkoj

U Nemačkoj postoji nešto više od milion socijalnih stanova, a nedavno odrađena studija ukazuje da nedostaje još 912.000 sličnih jedinica.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, navodi da je odlazeća vlada kancelara Olafa Šolca na početku mandata obećala da će godišnje graditi oko 100.000 novih socijalnih stanova, ali je godišnje građeno oko 20.000 takvih nekretnina.

"Trenutno u Nemačkoj je prosečna cena gradnje, uključujući i zemljišta, oko 5.150 evra po jednom kvadratnom metru stana. Sve više se zato daju predlozi da se mnoge poslovne zgrade koje zjape prazne od vremena pandemije koronavirusa, preurede u stambene zgrade“, kaže Radičević.

Podsticanje mladih

U nekim zemljama Evropske unije, socijalnim stanovanjem mladi se podstiču na osamostaljivanje. Republički zavod za socijalnu zaštitu kaže da je tako i u Srbiji.

"Nije samo stan to što treba rešiti. Kad uđete u stan, treba da plaćate račune, struju, vodu i komunalije. Bilo bi zaista korisno da javna preduzeća prepoznaju i ove potrebe i zajedno nastavimo da tražimo rešenje. Verujem da hoćemo“, ukazuje Milojevićeva.

Primera dobre prakse ima Raška, koja je izgradila stanove za romske porodice sa decom, a i Kraljevu socijalno stanovanje koriste izbegli i raseljeni iz bivše Jugoslavije i sa Kosova i Metohije.