Senzacionalizam i dostojanstvo – u čemu novinari greše kad izveštavaju o osetljivim događajima

O deci mediji najčešće izveštavaju u crnim hronikama. Otkrivajući detalje o mestu gde žive, s kim i u kakvim uslovima, nesvesno ugrožavaju njihovu bezbednost.

"Kad se desi porodična tragedija, pa ako je u to umešano dete, onda mediji to eksploatišu na najstrašniji mogući način, potpuno senzacionalistički, otkrivanjem identiteta deteta, ne vodeći uopšte računa da to može da mu upropasti ceo budući život", upozorava članica Saveta za štampu Gordana Novaković.

Mnogi mediji pali su na ispitu izveštavanja o ubistvima u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“, kao i u Duboni i Malom Orašju. Kada se takve tragedije dogode, svedočimo zadiranju u privatnost i emocije porodica, pri čemu pojedini mediji to svesno čine, u trci za rejtingom i profitom.

"Svaki put imamo narušavanje pravila privatnosti. Otkrivaju se identiteti žrtava vrlo brzo, čak i pre nego što to njihove porodice saznaju. Novinari intervjuišu i bukvalno 'ganjaju' članove porodica, pitajući kako se osećaju nakon što su izgubili nekoga. I imamo, nažalost, to smo videli prethodnih dana, izveštaje sa sahrana gde se citiraju jauci, ko je bio, sa velikim brojem fotografija, što i po sadašnjem kodeksu predstavlja prekršaj", ukazuje novinar Bojan Cvejić.

Pored novinarskog kodeksa, putokazi za novinare su i etički, moralni i ljudski standardi, kažu u Savetu za štampu.

"Bilo da su to žene koje su preživele nasilje, bilo da su to deca, LGBT osobe ili osobe sa invaliditetom, čini mi se da najčešće zanemarujemo dostojanstvo tih osoba. I naravno senzacionalizam! Za svaku oblast – bilo da je reč o masovnim pucnjavama, ugroženim grupama ili protestima, senzacionalizam se ističe kao problem", kaže Sanja Pavlović iz Komisije za žalbe.

Smernice koje je Savet za štampu objavio na svom sajtu nisu obavezujuće, ali su putokazi za novinare i urednike koji imaju dilemu kako da izveštavaju o deci, o marginalizovanim grupama, kriznim situacijama i drugim osetljivim događajima.