Bezbednost i pravo javnosti da bude informisana – značajna sinergija nuklearnog i ekološkog prava

Među potpisnicima Memoranduma o razumevanju u oblasti razvoja primene nuklearne energije u Srbiji su i fakulteti. Najavljeno ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju znači i da će se Univerzitet u Beogradu više baviti nuklearnom energijom, ali ne samo tehnički fakulteti.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu održan je dvonedeljni međunarodni seminar o nuklearnom pravu, na kome su učestvovali predstavnici 40 zemalja. 

Nuklearno i ekološko pravo su danas veoma povezani, kaže profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Mirjana Drenovak Ivanović.

"Govorimo o veoma značajnoj sinergiji, gde osnovna načela ekološkog prava, koja podrazumevaju pravo javnosti na pristup adekvatnim, tačnim, proverenim informacijama, zatim pravo javnosti na učešće u donošenju odluka, kao i pravo na pravnu zaštitu ulaze u nuklearno pravo", kaže Drenovak.

Profesorka ekološkog prava ističe da je tako naročito nakon 2009., odnosno 1998. godine, kada je usvojena Arhuska konvencija, koja utvrđuje ova načela i principe.

"Ova tri načela nuklearnog prava – sigurnost, bezbednost i primena zaštitnih mera u velikoj meri su povezana sa ovim osnovnim ekološkim principima", ističe profesorka.

Kako kaže, poenta je da javnost bude informisana o svim mogućim nuklearnim i jonizujućim rizicima ali takođe u skladu sa potrebom zaštite životne sredine ali i sa osnovnim načelima zaštite životne sredine.

Objašnjava da je potrebno da i javnost uzme aktivno učešće u donošenju relevantnih odluka koje će dovesti do realizacije određenih aktivnosti u kojima nastaju ovakve vrste zračenja.

Učešće javnosti u odlukama vezanima za nuklearnu energiju

Profesorka Pravnog fakulteta istakla je slučaj u praksi Evropskog suda za ljudska prava, u kojem je 2021. godine ekološka nevladina organizacija u Francuskoj zapravo tražila informacije od Francuske agencije za upravljanje nuklearnim otpadom o kvalitetu novoizgrađenog objekta.

"Međutim oni su tvrdili da su dobili informacije, ali da one nisu bile ažurne. Nakon neuspešnih postupaka pred sudom u Francuskoj obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava. Taj sud je zapravo najpre stao na stanovište da ekološke organizacije koje ne moraju biti organizovane u cilju zaštite od nuklearnih aktivnosti ili ne moraju se baviti nuklearnim pravom, da bi bile prepoznate kao važan učesnik u donošenju odluka, ali i u pristupu informacijama o nuklearnim aktivnostima", istakla je Drenovak.

Navodi da je po prvi put je taj sud rekao da informacije o nuklearnim emisijama jesu važan deo ekoloških informacija.

"Takođe je rekao da sve ekološke organizacije se smatraju i organizacijama koje imaju interes da se ovakvim postupcima obraćaju sudu. Recimo u slučaju kada imamo emisije iz nuklearnih objekata ili u vezi sa skladištanjem nuklearnog otpada", objašnjava posledice francuskog slučaja.

Upravljanje radioaktivnim otpadom

Profesorka objašnjava da Zakon o radioaktivnoj sigurnosti i bezbednosti u Srbiji uređuje pitanje kretanja takvog otpada.

"Osim toga postoje neki posebni zakoni, recimo, zakon o transportu opasne robe, gde se zapravo radioaktivni materijali svrstavaju u posebnu kategoriju i pravi se posebna regulativa i postupak koji bi jedan operator koji vrši transport takvih materijala morao da prođe. Najčešće se saglasnost u krajnjoj instanciji za objavljene takve aktivnosti dobiju od strane direktorata", ističe Drenovak u razgovoru za RTS.

Černobil i Fukušima

Profesorka ekološkog prava ističe da je nakon Černobiljske katastrofe potpuno promenjen međunarodni sistem obaveštavanja o nuklearnim akcidentima, gde je uveden sistem ranog obaveštavanja, na koji se obavezuju sve zemlje, što znači da ako dođe do nekog nuklearnog akcidenta postoji obaveza te države da što je moguće pre sve susedne države obavesti o takvom akcidentu.

"Posle Fukušime u pitanje nuklearne sigurnosti i bezbednosti se uključuju i klimatske promene. Ovog puta kroz to da je potrebno voditi računa o efektima prirodnih katastrofa koje mogu oštetiti nuklearno postrojenje, tako da opet jedna načelo iz ekološkog prava, na čelo predostrožnosti ulazi i u nuklearno pravo, gde se kaže da sada, ako imamo nuklearne elektrani u blizini mora, moramo uzimati mnogo veće vrednosti za talase, poplavne talase koje mogu potencijalno oštetiti nuklearnu elektranu", rekla je Drenovak.

Nažalost, nuklearni akcidenti su vodili izmeni i utvrđivanju strožih standarda u sigurnosti i bezbednosti ali takođe ni o krivično pravnom i građanskom pravnu odgovornost nije izostala.

Kojim instancama se obratiti povodom ekoloških akcidenata

Profesorka ističe da u zavisnosti od ekoloških akcidenata zavisi i kome građani da se obrate, jer postoji široka paleta institucija.

"Ekološkoj inspekciji, MUP-u, komunalnoj policiji, lokalnoj samoupravi i nadležnim stručnim službama koje se bave zaštitom životne sredine. Zatim, Ministarstvu u nekim slučajevima za zaštitu životne sredine. Različita informacije se mogu dobiti i uz primenu mehanizama zakona o osobnom pristupu informacijama od javnog značaja. Neke informacije će posedovati agencije za zaštitu životne sredine", ističe profesorka Drenovak.