Нуклеарна "ренесанса" – Кина води трку, Русија партнер за Месец, а где је ту Србија

У нуклеарној технологији и броју реактора предњаче Сједињене Америчке Државе, Кина, Француска и Русија. Поред 430 активних реактора у свету, тренутно је у изградњи 60-ак нових. Чак половина у Кини, која је заокружила читав нуклеарни ланац – од пројектовања, изградње и управљања.

"Кина је прошле године у свету отворила 12 нуклеарних истраживачких објеката и експерименталних платформи. Покренули су и пројекте сарадње са Тајландом, Бангладешом, Мађарском, Пољском и Нигеријом у областима нуклеарне медицине, нуклеарне пољопривреде и индустријског зрачења", каже Цао Шудонг, потпредседник Кинеског удружења за нуклеарну енергију.

У Европи се већ реализују десетине нових нуклеарних пројеката. И у Немачкој, која је погасила реакторе, расте број заговорника да се неки врате на мрежу. Пољска је са Американцима потписала споразум за градњу прве своје нуклеарке.

"Изградња неће довести само до велике нуклеарне електране, која ће обезбедити енергију за пољску привреду у годинама које долазе, већ је и почетак вишегодишње заједничке сарадње у овој области. А ми ћемо градити још таквих нуклеарних реактора широм Европе", наводи Крис Рајт, министар енергетике САД.

Прелиминарна студија примене нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе

Италија и Србија укинуле су забрану градње нуклеарки. Министарство енергетике најављује да ће до краја маја француска електропривреда представити прелиминарну студију примене нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе коју раде за потребе Србије, а која треба да покаже: оптималне нуклеарне технологије и научно-развојну аналитику у тој области.

"Ми смо сада већ ушли у прву фазу нуклеарног програма, што значи да смо сада у ситуацији да разматрамо примену нуклеарне енергије и на крају те прве фазе ћемо донети одлуку о томе да ли желимо да уђемо у нуклеарни програм, односно да ли је нуклеарна енергија једно од решења за наш енергетски микс", рекла је Ковиљка Станковић, председница Српског нуклеарног друштва.

Србија је окружена нуклеарним реакторима и струка је сагласна – градили нуклеарку или не, за будућност нам је неопходан кадар. Институт "Винча" већ припрема стипендирање студента у тој области.

"Ми каснимо, а можемо да урадимо нешто што ништа не кошта да заједно са Директоратом за нуклеарну безбедност спремимо легислативу и административне ствари и да направимо план едукације који ће у Србији трајати три до пет година", каже Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке "Винча".

Међународна агенција за енергетику процењује – по производњи нуклеарне енергије 2025. биће рекордна, а нуклеарне инвестиције до краја деценије ће се удвостручити. А то значи – годишња улагања од 120 милијарди долара.