Dan belog štapa – više od 12.000 slepih i slabovidih u Srbiji, predrasude su glavne prepreke

Međunarodni je dan slepih i slabovidih. U Srbiji živi više od 12.000 osoba koje ne vide ili imaju problema sa vidom. Iz Saveza slepih i slabovidih Srbije za RTS poručuju da su predrasude najveća prepreka za zapošljavanje osoba da oštećenim vidom, kojima je posao veoma važan da bi obezbedili svoju egzistenciju, ali i da bi bili korisni članovi društva.

Savez slepih i slabovidih Srbije gotovo osam decenija vodi borbu za bolji položaj slepih i slabovidih u Srbiji.

Beli štap, simbol je njihove borbe za samostalan život i kretanje, ali se u svakodnevnom životu suočavaju sa brojnim problemima. Nesamostalno kretanje, otežano obrazovanje, ali i nezaposlenost – njihova je stvarnost.

Posvećeni i odgovorni radnici

Branka Brkić iz Saveza slepih i slabovidih Srbije rekla je za RTS da su predrasude i neiformisanost poslodavaca glavne prepreke da se slepe i slabovide osobe zaposle.

Prema njenim rečima, prisutan je i strah od prihvatanja, posebno kod osoba sa invaliditetom zbog nedovoljne podrške njihovim porodicima.

"Važno je da se poslodavci bolje informišu o tome kakve su mogućosti i koji su benefiti kada imaju u kolektivu osobu sa invaliditetom. Slepe i slabovide osobe često su odgovorniji radnici, vrlo su posvećeni i imaju vrstu socijalizacije koja je važna za njih, ali i podstiču okruženje na pozitivne promene", ističe Brkićeva.

Barijere

Brkićeva ukazuje da za osobe koje imaju lakši oblik invaliditeta, potrebno je manje prilagođavanje radnog okruženja, poput nabavke računara sa govornim softverom i postavljanje taktilne staza.

Napominje da sve škole treba da obezbede za slepe i slabovide osobe da budu u odeljenjima sa decom koje vide, ističući da diskriminiacija i sterotipi mogu da budu prepreka u odrastanju.

Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije, pak ukazuje da su predrasude najveća barijera u životu i radu osoba sa invaliditetom, posebno u manjim mestima.

"Stvari se menjaju u pogledu većeg stepena obrazovanja slepih i slabovidih, kao i to što se više govori o njihovim problemima, ali bi trebalo više da se radi na njima. Priče ne prate rešavanje problema", kaže Stošić.

Ljudi ne znaju šta su taktilne staze

Milan Nedeljković, predsednik Gradske organizacija slepih Beograda rekao je za RTS da je važno da takve osobe svojim radom mogu da obezbede svoju egzistenciju, jer im daje veliko zadovoljstvo kada mogu da budu korisni članovi društva.

"Zadovoljni smo taktilim stazama koje se postavljaju, jer za nas to predstavlja sigurna zona za kretanje. Problem je kada ljudi ne znaju svrhu tih staza, misle da je to deo dekora, pa se dešava da se automobili parkiraju na tu stazu ili ugostitelji postavljaju stolove ili kante za smeće", ukazuje Nedeljković.

Napominje da je skupo nabaviti psa vodiča za slepe, ali i praktično, jer im se često u prevozu ne dozvoljava da uđu sa njim, ističući da im razvoj veštačke inteligencije veoma pamaže u svakodnevnom funkcionisanju.