Klimatolog Đurđević: Srbija treba da se priprema za nepogode kao u regionu – novi temperaturni rekordi

Za samo dve sedmice u našem okruženju dve snažne prirodne katastrofe, u Bosni i Hercegovini, a prethodno u srednjoj i istočnoj Evropi. Izražene su promene u obrascima padavina, a kiše su sve intenzivnije. Da li je to neka nova klimatska normalnost?

Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen.

I na prvom mestu, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrajnim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre.

Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije.

Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu. I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti.

Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže. Koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina? Podsetiću da je između Mostara i Jablanice za nekoliko sati palo kiše kao za tri meseca.

Svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo "igrom slučaja" nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas.

I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije.

Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prilagodimo.

Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina.

Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte.

To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visok stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba, jednostavno, da počnemo to da radimo.

Mi i dalje to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo dostići određene ciljeve. Tako da je to zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.

Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a po svemu sudeći, ova će je nadmašiti. Dokle će temperatura ići tom neslavnom uzlaznom putanjom?

Da, imali smo puno rekorda u prethodnoj godini, oboreno je zaista niz temperaturnih rekorda.

Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka.

Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti.

Nije samo Evropa zahvaćena vremenskim katastrofama. U Sjedinjenim Državama uragan Helena drugi je najsmrtonosniji u istoriji zemlje, u Aziji u Nepalu u oktobru monsunske kiše odnose stotine života, iako su takve padavine tipične za jul, kada treba da bude vrhunac sezone monsuna. Da li Vas brine brzina promene klime?

Brine me naravno, da, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom i koji su na neki način povezani sa klimatskim promenama. Posebno iz razloga što smo mi u prošlosti već znali da ćemo imati ovu brzinu promena.

Drugi važan razlog je što znamo da će se ove promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo.

Ali ono posebno što nas brine jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bismo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna.

Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene ali i smanjenja gasova sektora "staklena bašta" treba da bude ubrzan da bismo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma.

Konferencija UN KOP29 već sredinom novembra u Bakuu, nastaviće da unapređuje ciljeve klimatskog Pariskog sporazuma. Srbija nastavlja da doprinosi tom cilju i da povećava ambicije.