Četvrtkom u 9: Gde će opet Tito?

Da li se o temi Titovog groba može razgovarati mimo priče o njegovoj političkoj ulozi i zaostavštini i mimo rečenica šta je on za koga od nas, a šta za istoriju? Može li se Kuća cveća staviti u isključivo turistički i ekonomski okvir? Da li je priča o Brozu priča o Partizanima? Da li svaka priča o Titu mora da ima i pasus o Draži, jer gradonačelnik najavljuje i izgradnju njegovog spomenika u centru Beograda? O tome su u emisiji "Četvrtkom u 9" govorili istoričari Momčilo Pavlović i Predrag Marković i Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić želi da Josipa Broza Tita vrati odakle je došao, u Kumrovec. I ta ideja nije pionirska, ali za nju nema podršku ni svojih partijskih drugova, ni predsednika Republike, ni koalicionih partnera.

Rasprava o izmeštanju groba Josipa Broza Tita nije nova tema, rekao je istoričari Momčilo Pavlović osvrnuvši se na predlog gradonačelnik Beograda Aleksandra Šapića.

"To pitanje nije novo i ono u srpskoj javnosti traje već 30-40 godina i ciklično se ponavlja. Dakle, svaka istina koja nije do kraja rečena, onda se vrati kao bumerang. I sada nove generacije se vraćaju na istu temu", navodi Pavlović.

Ukazuje da je Milan Kučan odmah predlagao da Broz bude preseljen u Kumrovec da bi oni tamo napravili Titolend.

"Bilo je ideja da se prebaci na grobnicu Heroja, pa Lešće. Onda su neki predlagali Kozaru, neki Sutjesku, neki neka druga mesta i od toga nije bilo ništa", dodaje Pavlović.

Dakle, dodaje Pavlović, ključnu stvar, koju je gradonačelnik pokrenuo, jeste komunističko nasleđe u Srbiji danas.

Prema njegovim rečima, jedno je sahrana, jedno je Kuća cveća, grobno mesto koje opredeljuje Srbe - za i protiv, a drugo je Titova istorijska uloga.

"Jedno je Tito 1944, 1945, 1980. godine u Pokretu nesvrstanih, sasvim je jasno da je on svetska figura koju čitav ovaj prostor nikada nije imao. I to je sasvim u redu. Ali to nema veze sa načinom na koji je sahranjen, sa organizovanjem i sa tim memorijalnim centrom, koji je, dakle, trebao da obuhvata čak i Brione, pa su se Hrvati i pobunili. I sad nam je to ostalo kao dar od komunista, a da se mi o tome raspravljamo", rekao je Pavlović.

Marković: Da li odbacivanjem Tita, odbacujemo najveći pokret otpora u Evropi

Istoričar Predrag Marković upitao je da li odbacivanjem Tita, odbacujemo najveći pokret otpora u Evropi, koji su većinom činili Srbi.

"Znači, Tito nije Srbin, ali ogromna većina njegovih boraca koja je donela veliku slavu našem narodu su Srbi. Drugo, Tito je ogroman međunarodni simbol. To uopšte nije ista klasa Tito i Draža Mihajlović", ukazuje Marković.

Ukazuje da za 180 godina nikom nije padalo na pamet da premesti turbe nekog gazije, turskog ratnika, zato što ima loše mišljenje o politici Osmanlijske države prema Srbima.

"Da se vratimo na apsurd premeštanja istorijskih ličnosti koje nam se ne sviđaju. Svi smo bili na Kalemegdanu, tamo postoji turbe nekog turskog paše Osvajača Moreje. Je li taj turski paša prijatelj našeg naroda i mi bismo sad trebalo, ako smo kritičari vremena osmanske vladavine i osmanskog ropstva našeg naroda, da tog pašu negde bacimo. Treba da premestimo turbe sa Kalemegdana i na Studentskom trgu drugu turbu. Prema tome, za 180 godina nikom nije padalo na pamet da premesti turbe nekog gazije, turskog ratnika, zato što ima loše mišljenje o politici Osmanlijske države prema Srbima. Vidite koliko je paradoksalno malo postavljanje", istakao je Marković.

Đurković: Kuću cveća treba ukinuti

Miša Đurković iz Instituta za evropske studije naveo je da je izmeštanje uslov za početak ozdravljenja ovog naroda, grada i države.

"Ja sam godinu dana pisao kolumnu pod nazivom 'Šta posle Tita' i završavao je pozivom dakle, vrlo precizno - Kuću cveća treba ukinuti. Dakle, niko nije zavio u crno srpski narod tako kao što je Josip Broz Tito koga mi i dalje držimo tamo. Da bismo vratili poštovanje ljudske jednakosti i normalnosti, elementarna ljudska hrišćanska stvar je da to izmestimo jer tamo mu nije mesto. Argumenti dolaze turisti, to je neozbiljno za jedan narod da na taj način pričamo. Nek idu turisti u Titolend. Zato sam mislio da je jako bitno da tu priču raščistimo da bismo konačno postali jedno pristojno društvo koje ne diže faraone i s druge strane da se ponovo vratimo srpskoj tradiciji i srpskoj istoriji", rekao je Đurković.

Ukazuje da je gradonačelnik Šapić prvi zvaničnik koji je otvoreno zatražio izmeštanje Titovog groba u poslednje vreme.

Celu emisiju "Četvrtkom u 9" možete pogledati u videu na početku teksta.