Kada đaka zaboli kontrolni – kako zaustaviti tržište lažnih opravdanja

Kada đaka zaboli kontrolni, pomoć traži od lekara. Stari, dobro poznati, recept koriste i nove generacije da opravdaju izostanak sa provere znanja.

"Kad kažu boli me glava, ja pitam koji predmet. To je šala, naravno, ali bilo šta da kažu od simptoma, mi moramo da proverimo i da utvrdimo da li jeste ili nije“, kaže dr Olivera Todorović, načelnica pedijatrije Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli.

Nije novo ni da se opravdanja lažiraju.

"Još u vreme kada sam ja išla u školu, bilo je mangupa u generaciji koji su pravili falsifikate opravdanja“, kaže Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Među decom u školama i u njihovim grupama kruže i važeća lekarska opravdanja – overena, bez upisanih ličnih podataka, kažu u Uniji srednjoškolaca Srbije.

"U razgovoru sa srednjoškolcima sa kojima radimo već postoji ta javna tajna da postoji mogućnost da se opravdanje nabavi u samoj zdravstvenoj ustanovi, da li nekoj privatnoj ili državnoj ili prosto kada je neki učenik bolestan da ode pa da zamoli za još koje opravdanje kada bude bilo potrebno taj trenutak da se iskoristi, da se možda propusti neki čas i slično, pa može da dobije neko opravdanje više i kasnije će prosto dopuniti datum i neke slične podatke“, kaže Elizabeta Jagica iz Unije srednjoškolaca Srbije.

Prodaja opravdanja na društvenim mrežama

Sagovornica ukazuje i na prodaju opravdanja na društvenim mrežama.

"Prodaju se i distribuiraju lekarska opravdanja sa pečatom i potpisom lekara koja su blanko", kaže Elizabeta Jagica.

Na snimku na društvenoj mreži koji Unija srednjoškolaca spominje, gde se opravdanje prodaje za 200 dinara, na prvi pogled može se videti da ono nije važeće jer nema sve pečate koje validno opravdanje lekara ima, ali postoje i profili koji nude opravdanja sa svim pečatima.

"Postoji faksimil i postoji okrugli pečat ustanove koji se stavlja na dva mesta. Lekari i pedijatri znaju tačno gde se nalaze ta dva mesta. I mora da postoji potpis izabranog lekara, a onda svi podaci koji su relevantni za to dete, ime, prezime, škola popunjavaju sestre na šalteru i to mora da bude popunjeno jer možete tako blanko da date nekom drugom detetu“, kaže doktorka Todorović.

Opravdanje bi trebalo da donese roditelj

Zna se i ko po zakonu treba da donese opravdanje u školu – roditelj. U praksi, donose ga i deca. 

"Vrlo često postoji problem u tome što roditelji zbog svojih poslovnih obaveza ili zato što žive negde dalje nisu u mogućnosti, ili već svoje prioritete postavljaju nešto drugačije, pa ne dolaze u školu, već ta opravdanja šalju po učenicima. Onog trenutka kada odeljenski starešina ima poverenje u učenika i u roditelja, to je negde jedna od onih mogućnosti koju mi prihvatamo. Možda je tu problem kada roditelj ne zna da učenik dolazi sa opravdanjem, kada učenik sakrije od svog roditelja da će pobeći sa nekog časa ili nekog dana“, kaže Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Saopštenje Unije srednjoškolaca o lekarskim oprvdanjima je uopšteno, zbog čega nije moguće odrediti koje tužilaštvo bi bilo nadležno da reaguje, osim što bi eventualno moglo biti posla za Odeljenje za visokotehnološki kriminal, objašnjavaju u Udruženju tužilaca Srbije.

"Blanko opravdanja ne bi u načelu trebalo da se izdaju. To nije u skladu s pravilima zdravstvene zaštite i tu bi već trebalo da postoji provera u okviru zdravstvenih ustanova. Međutim, to nije krivično delo. U situaciji da dete, blanko opravdanje, koje dobiju u nekom legalnom procesu, gde je zaista otišao kod lekara, ustupi dalje, da li ga proda ili ga dâ, i onda na to legalno opravdanje neko unese svoje druge podatke, to bi bilo krivično delo“, kaže Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije.

Razlozi za zloupotrebu 

Opravdanja za zloupotrebu opravdanja nema, ali razloga zašto do toga dolazi ima, i njima treba da se pozabave ministarstva prosvete i zdravlja, ističe Unija srednjoškolaca Srbije. Smatraju da su pritisnuti velikim brojem školskih obaveza, što je, kažu, pretnja po mentalno zdravlje. U školi traže razumevanje.

"Potrebno im je sigurno okruženje gde će moći u školi i da nauče i da imaju vremena za sve svoje vannastavne obaveze. Srednjoškolci imaju strah da priđu PP službama, zato što misle da će njihove tajne i sve što će poveriti psiholozima i pedagozima prosto otići i neko drugi čuti, jer im je potreban iskren razgovor, naročito što se nalaze u periodu adolescencije, kada se suočavaju sa različitim potrebama iz sredine i škole kao i očekivanjima okruženja, porodice“, kaže Elizabeta Jagica.

Iz Ministarstva prosvete odgovaraju da pored ostalog sarađuju sa institucijama sistema, nevladinim sektorom i međunarodnim organizacijama po pitanju mentalnog zdravlja mladih, što je, navode, dovelo do mnogih programa stručnog usavršavanja i priručnika zaposlenih, stvaranja mreže savetovališta, kol-centara gde mladi mogu da se obrate za pomoć.

Kažu i da lekarska uverenja izdaju zdravstvene ustanove i da Ministarstvo prosvete nema nadležnost da utvrđuje njihovu verodostojnost, a da svako saznanje o zloupotrebama treba prijaviti zdravstvenoj inspekciji i policiji.

Ministarstvo zdravlja i MUP nisu odgovorili na pitanja RTS-a.