Deca sve gojaznija – zašto su đačke kuhinje više izuzetak nego pravilo

Osnovna škola "Drinka Pavlović" postoji šest decenija, isto toliko imaju i kuhinju. Tu se pripremaju obroci za decu svih razreda, dnevno oko 430 obroka.

Na ručak dolazi između 60 i 90 učenika starijih razreda, a šef kuhinje, Ivan Todorović, kaže da to zavisi od jelovnika. Neko voli supe, čorbe, musaku, voće, povrće, neko samo testeninu.

"Gledamo da imamo tri do četiri dana kuvano jelo, a jednom pečeno, ne prženo nego pečeno. Deca jedu ili ne jedu, to pokazuje samo koliko nemaju vremena da se bilo šta sprema kući, neke stvari su im dosta strane, tipa musaka od tikvica, đuveč, pasulj sa rebrima, to generalno slabije jedu, jer im je nepoznato, ne znaju šta je", navodi šef kuhinje.

Šta deca najviše vole

Nina, učenica drugog razreda, najviše voli da jede u školi za užinu čokoladne krofne, a za ručak musaku sa pavlakom.

I za prvaka Hanu, hrana je u školi mnogo lepa i ukusna.

Helena iz sedmog razreda voli da ruča u školi umesto, kako kaže, da ode do pekare i kupi nešto na brzaka.

"Odlična je hrana, nikad nije bilo da se ponavlja nešto dan za danom", ističe Nikoleta, takođe učenica sedmog razreda.

Samo jedna đačka kuhinja na Novom Beogradu

Na Novom Beogradu ima 20 osnovnih škola i samo jedna ima kuhinju u kojoj se priprema hrana.

Osnovna škola "Borislav Pekić" svoju kuhinju daje u zakup firmi koja za đake prvog i drugog razreda celodnevne nastave priprema tri obroka dnevno. U školi, u okviru kuhinje, postoji i pekara, gde svi đaci mogu da kupe užinu.

U školi kažu da deca sve što žele mogu da kupe u školi, pa nema potrebe da se napušta školsko dvorište.

Ishrana dece zavisi od želje roditelja

U Osnovnoj školi "Kneginja Milica" obezbeđen obrok takođe imaju učenici prvog i drugog razreda. U ovoj školi, kažu, nema preteranog interesovanja starijih razreda.

Da bi škola mogla da ponudi svim đacima užinu i ručak, mora da postoje određeni standardi.

"Ishrana se dvojako organizuje u školama, jedan deo se sprema u školama, a drugi način je dopremanje hrane, tzv ketering. To su doručak, užina i ručak, to su obroci koje morate da imate u školi. Ukoliko imate jedan od dva oblika nastave, to su produženi boravak i celodnevna nastava. Postoje određeni kapaciteti škole, zavisi od mogućnosti dopremanja hrane, standardi koje je potrebno škola da zadovolji teško su dostižni", naglašava Darko Eger, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola na Novom Beogradu i direktor OŠ "Knjeginja Milica".

Od 198 škola u Beogradu, 123 koriste usluge keteringa, a osam ima sopstvenu kuhinju. U oko 30 odsto škola nema organizovane ishrane.

Predsednik Aktiva direktora kaže da ishrana dece zavisi isključivo od želje roditelja, a škola se u skladu sa tim ponaša.