Staklenac, Čumić i Piramida preživeli šoping molove – nagriza ih vreme i neizvesna budućnost

Miroslav Filipović, starosedelac u tržnom centru "Trg Republike", popularnom "Staklencu", već 35 godina radi u lokalu koji je kupio dok je objekat još bio u izgradnji.

"Nekada su bile gužve, nije moglo da se uđe unutra, bile su banke, od 'Dafine' do 'Beobanke', bilo je mnogo više sveta nego što je sada. I to je sad već poslednjih 15 godina, drugačije nego na početku", kaže Filipović.

Najviše su posećeni lokali brze hrane u prizemlju, a ukupno ima 44 privatna lokala. Pamti se i izgradnja čuvene fontane usred tržnog centra, u to vreme prava senzacija. Godinama nije radila, do pre nekoliko meseci, kada je popravljena.

Tržni centar se finansira od reklama i članarina zakupaca lokala, koje su oko stotinak dinara po kvadratnom metru. Trenutno je u toku zamena instalacija, ali za veće investicije nema novca.

"Pokušavamo da ga oživimo i održavamo u normalnom stanju, da može da funkcioniše, ali sputava nas to što ne znamo dokle će trajati. Čuli smo da bi ovde trebalo da bude metro stanica, pa dokle bude - bude", objašnjava upravnik tržnog centra Nebojša Stojisavljević.

Promene na tržištu ugrozile opstanak

Nekada su se ovde nalazile manje prodavnice, zlatare, banke, pošte. Zbog promena na tržištu, nisu mogle da opstanu. Sada posluju restorani, kafići, kladionice, igraonice i razne agencije.

"Ja mislim da je 'Staklenac' jedan od simbola Beograda, i ljudi su navikli na njega, ali nije to taj tip tržnog centra kao ovi veći koji su nas bukvalno pojeli", ističe Stojisavljević.

Ista sudbina zadesila je i tržni centar Čumićevo sokače. Ime je dobio po nekadašnjem gradonačelniku Beograda, Aćimu Čumiću.

Svoj puni sjaj tržni centar doživeo je 90-ih, a onda su 2000-tih po gradu počeli da niču veći hipermarketi i prodavnici i kupci su počeli da zaboravljaju Čumićevo sokače.

Do skoro je sve bilo ruinirano. Pre desetak godina grupa dizajnera se okupila sa istim ciljem - da renovira i uredi prostor i spasi ga od rušenja. Među oronulim zidinama sada se nalaze najmodernije umetničke radnje.

"Imamo razne radionice, škole slikanja, keramike, mozaika, dobre radionice kože, tako da on živi svoj novi život. Ne tražimo mnogo, možda neku žardinjeru, neku klupicu, malo da se sredi pod, da se okreči nešto", naglašava zakupac Đorđe Masniković.

Kako saznajemo, projekat potupne rekonstrukcije postoji, ali ga koče nerešeni imovinski odnosi. Dva najstarija tržna centra sagrađena su kao privremeni objekti i tako postoje više od 30 godina. Možda konkurenciju u vidu velikih tržnih centara nisu mogli da pobede, ali vreme jesu. Pitanje je - do kada će odolevati.