Zašto svi traže seoske kuće u Vojvodini - za život neophodni kanalizacija, put i lekar

Marija Jovanović iz Pirota radi kao vozač viljuškara. Ali to nije jedino što je čini smelom. Uskoro će život u gradu zameniti za Poganovo, zabačeno selo u dimitrovgradskoj opštini. 

"Tu imam potencijala da krenem neki svoj mali posao sa proizvodnjom cveća, trenutno to radim malo sa roditeljima, ali hoću da krenem samostalno. Mesto je kraj potoka, plac je fantastičan sve je jako lepo, osim nekih malih renoviranja", kaže Marija.

Komšije su, kaže, dobre, ima puno mladih koji se vraćaju, renoviraju stare kuće.

"Tu je u blizini i poganovski manastir i kanjon reke Jerme, Zvonačka banja, stvarno je živopisan kraj", kaže Marija. 

U Poganovu je po poslednjem popisu bilo 29 stanovnika. Marija kaže da će se potruditi da se taj broj poveća. Za više od toga ipak potrebna je infrastruktura. Upravo zbog nje najviše se traže seoske kuće u Vojvodini. Rekord sa 190 useljenih kuća drži Sombor. Kanalizacija se radi u 11 od 15 tamošnjih sela. 

"Imamo razne mere koje sprovodimo, jedna od tih je participativno budžetiranje gde svake godine meštani biraju projekat koji će se raditi u njihovoj mesnoj zajednici to je veoma popularna mera, sve radimo kroz glasanje", kaže Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika Sombora.

Država mora da animira ljude da se vraćaju i u brdsko-planinska, odnosno u pogranična područja, kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

"Uslovi u gradovima postaju sve teži, život je sve skuplji, kirije su sve veće, da budemo realni ko danas može da podigne kredit za stan da izdrži tu ratu. Da ne zaboravimo selo nije jednako poljoprivreda, to je jedan od izvora egzistencije. Danas te mlade žene koje odu, žele da imaju i ginekologa i pedijatra i stomatologa, sve one sadržaje koje približno imaju mladi u drugim delovima", kaže Krkobabić.

Program dodele seoskih kuća počeo je pre tri godine i od tada je useljeno 3.100 domova.